Bajka!

Srbija je jedna od onih zemalja gde su rezultati tranzicije nezadovoljavajući u kojoj je tranzicija imala i još uvek ima konfliktan karakter i za ogromnu većinu radnika socijalno neprihvatljivu i egzistencijalno neodrživu kategoriju. Za ovaj zaključak odgovornost snose svi akteri. Manjina bogatih i većina siromašnih biće finale ove lude tranzicije.

Gde je tu Levač?

Levač je da se izrazim medicinski polumrtav i jedva se održava u životu. Levačka sudbina je na graničnoj liniji sreće i nesreće, uspeha i pada, zadovoljstva i poraza, života i smrti, pri čemu je ovo poslednje uvek neopozivo i definitivno. Izvršena je teška operacija nad našim novčanicima bezbolno jer smo godinama pod anestezijom. Glava nam je ostala na ramenima i odavno nam služi samo za lišenje. Stomak je zadovoljan i sa pivom. Da li je narod Levča kriv? Pa normalno da je kriv i to je više puta pokazao u poslednjih dvadeset i pet godina. Za navedeno nepovratno vreme za Levač su svakodnevnica i sivilo oticanja sopstvenog života. A padovi su višestruki na emotivnom, psihološkom, karakternom, društvenom, ekonomskom i političkom survavanju. Sve u svemu poraz Levča je neminovan bez obzira na prividne pobede u životu. Svaki dan na usnama pitanje! Gde su ljudske svetlosti, gde je uspeh, gde je zadovoljstvo?

Danas u Levču pluskvamperfektom se bavi gospodin Simić iz Dragova. Njegovo slikanje prošlosti je vrhunac opstajanja na brdovitom Balkanu. Iz njegovog pera suče plamen istine do granica svesti. Patina istorijskog vremena i dešavanja kao srednjevekovni scenario ljudi i dilema tog vremena duboko je utkano u Simićev Levač.

Što se tiče prezenta prvo pero Levča je gospodin Mihajlović iz Rekovca urednik „Levačkih novina”. Njegovo pero piše slobodu stvaralaštva, progresivnost, životnu radost i optimizam. On je protiv dirigovanja i dekreta u politici, protiv „uprezanja” u bilo kakvu tendencioznost jer bi to značilo orati „drvenim plugom” u vreme informatičke revolucije i tehnološkog progresa. Zaključak je veoma prost. Kada nemate informisanje i polemiku u javnosti to je jasan znak da vlast nije u stanju da podnese stvarnost ma koliko ga političari bojili u ružičasto. To se zove virtualna stvarnost, kada vlast nema odgovore na probleme stanovnika Levča. Kada imamo sećanja postoji perfekat i pluskvamperfekat. Kada imamo informisanje postoji prezent. Kada imamo nadu čeka nas futur.

2035. godina

Pored mojih navedenih prijatelja koji su eksperti za pluskvamperfekat i prezent meni ostaje da se za trenutak bavim futurom Levča. Futur je iluzija i zamagljivanje stvarnosti. Najtačnije futur je prodavanje magle i zajebavanje stanovništva koje živi jednu stvarnost a vlast drugu. Možda sam ja lud ali duboko verujem u futur Levča …..

Sa mladim predsednikom opštine sedim na terasi velelepnog hotela „Levač” sa izvanrednom infrastrukturom visoke „B” kategorije. Pored hotela nalazili su se veoma moderni sportski tereni sa zatvorenim bazenom. Sa moje leve strane gledajući prema Dulenci nazire se monumentalna arhitektonska građevina, brana sa jezerom dužine preko deset kilometara i širine oko četiri kilometara. Gledamo kristalnu vodu jezera i šumu Glaveje koja je bila tamno zelena kroz koju su se sunčevi zraci jedva probijali kroz guste krošnje starog drveća. Letnja uspavanka prirode, jezera i betonske konstrukcije utonula je u mnoštvo boja i muzike života u novi i bogati futur. Na vrhu brda pedesetak vetrogeneratora su dodirivali nebo a njihove ogromne elise su jašući vetar pravile struju. Desno od hotela „Levač” na padinama Lomničkog brda ležalo je uspavano belo etno selo sa crvenim krovovima i zelenim okruženjem. Pitam predsednika opštine mladog zalizanog stručnjaka u crnom „bosovom” odelu, kako je Levač uspeo da bude među pet najrazvijenijih opština u Srbiji?

-Investicije Evropskih fondova i fondova republike Srbije u branu i jezero donelo nam je navodnjavanje donjeg i srednjeg Levča sa preko šest hiljada hektara zemlje. Proizvodnja voća i povrća na oko tri hiljade hektara donelo nam je Holandsku fabriku hrane u Belušiću sa oko četiri stotine zaposlenih i izvozom u Rusiju i zemlje Evropske unije. Nekadašnja vinarija Rekovac je odustala od vinove loze i proizvodnje vina jer nije mogla da prati kvalitet i količinu vina francuskih, italijanskih i španskih proizvođača. Ulaskom Nemaca i njihovog kapitala u novu fabriku sa imenom „Zlatno voće” proizvodnja i prerada se specijalizovala samo za jabuku, krušku i kajsiju. Zasadima na oko hiljadu htektara stotinak radnika ostvaruje ogroman profit sa izvozom u Rusiju. Menadžeri fabrike „Zlatno voće” su u zadružnim domovima po selima ostvarili male fabrike hrane za preradu voća, povrća, žitarica, lekovitog bilja, pečuraka čak i sušare i hladnjače. Vredno je napomenuti da je u Bogalincu ostvarena mini klanica a u Ratkoviću mini mlekara. Pored još nekih modernih sadržaja poljoprivreda Levča ostvaruje izvanredne rezultate.

Pošto se danas u razvijenom svetu u komunikacijama okreće oko pedeset, posto novca Japanci su u fabriku kablova u Rekovcu uložili velika sredstva u novim tehnologijama za proizvodnju kablova u elektronici, radiotehnici, informatici i novim IT tehnologijama. Napominjem da je i osvojena i proizvodnja superprovodnika gde je prenos struje stopostotan bez gubitaka. Četiri stotine radnika vredno radi u potpuno automatizovanoj fabrici.

Pošto je grad Rekovac narastao na deset hiljada stanovnika a ceo Levač na četrdeset, uslužne delatnosti su veoma razvijene zaslugom naših radnika koji su svoj vek proveli u inostranstvu. Iz oblasti ekologije uređen je sabirni centar i manja fabrika reciklaže u Rekovcu. Iz oblasti infrastrukture svi putevi u Levču su asfaltirani, uređen je trg, pešačka zona, zaobilaznice i veliki parking za automobile u Rekovcu. Osnovno obrazovanje je potpuno modernizovano i racionalizovano. Osnovno obrazovanje se odvija prevozom dece u dva centra Rekovac i Belušić. Škole su moderno opremljene multimedijalnim i drugim savremenim tehnološkim sredstvima. Važno je napomenuti da sva deca imaju besplatan topli obrok u školama. Srednje i visoko obrazovanje je u potpunosti podređeno industriji Levča.

Poljoprivreda i elektrotehnika su na prvom mestu a školovanje se odvija prema potrebama Levča. Iz oblasti socijalne zaštite uređen je dom penzionera koji odlično sarađuje sa Domom zdravlja Rekovac. U Domu zdravlja Rekovac svi stanovnici se leče pod jednakim uslovima. Kulturne manifestacije u Levču su izvanredno osmišljene uz podršku kulturnih institucija Kragujevca, Jagodine i drugih susednih opština. Informisanje se zasniva na listu „Levačke novine”, lokalne radiostanice „Levač” i lokalne televizije „Retel”.

I onda setim se da sam počeo da se bavim prepisivanjem futura. Kako? Pa sve ovo što sam naveo kao futur u Levču, video sam slično 2002. godine u jednoj lokalnoj upravi u podnožju Švarcvalda, kada sam bio gost državne osnovne škole u Minhenu. Za njih je prezent za Levač je futur. Siguran sam da će Evropa stanovati u Levču.

Da ne zaboravim samo pesnici Levča su i dan-danas oči u oči sa tugom.

PIŠE RADOVAN RADOJKOVIĆ

Share

Napišite komentar

twenty − 5 =