Levački Šindler!

Priča o rekovačkom lekaru, islanđaninu Johanesu Askevoldu Johanesenu, po kome i ulica pored Doma zdravlja u Rekovcu nosi ime.

johanson
Johanes Johaneson – Islanđanin koji je voleo Rekovac

Rođen je na Islandu, od oca Norvežanina iz Bergena i majke Islanđanke. Otac mu je bio trgovac u Rejkjaviku, pa je tako želeo i da sin pođe njegovim stopama. Međutim, Johan je odlučio da studira medicinu, i nakon studija u Kopenhagenu odlazi u London. Tamo je naišao na oglas u kome su se tražili lekari, koji bi sa Crvenim krstom otišli u Srbiju u kojoj je otpočeo rat 1914. godine. U Srbiji mu najbolji prijatelj sa studija umire od tifusa, ali on nastavlja da radi u srpskoj vojsci, i sa njom se povlači preko Albanije do Grčke. Po izbijanju Drugog svetskog rata, priključuje se partizanskim jedinicama i većinu vremena provodi kao lekar u tadašnjim glavnim bolnicama ovog pokreta. Tu upoznaje i svoju buduću suprugu Nadu, kojom se oženio 1948. godine, a koja mu je bila treća žena po redu. Sa druge strane, 1944. godine se pominje i kao trupni lekar jedinica JVuO. Uprkos herojskom držanju tokom rata, Johan je bio poznat po svojoj skromnosti. Došao je u selo Ratković pored Rekovca i iako su mu ponuđena visoka politička mesta i lagodniji život, on je izabrao da živi skromno sa svojom porodicom, ne naplaćujući siromašnim porodicama zdravstvene usluge.

U islandskim novinama iz 1965. se pojavio zanimljiv članak o detalju iz njegovog života u Rekovcu, tokom Drugog svetskog rata. U tekstu se govori o tome, kako je u Rekovcu živelo dosta romske dece, a Nemci su i ovu populaciju, koju su tretirali kao niža bića ili životinje, prebacivali u koncentracione logore. Jednog dana su Nemci došli do Rekovca u nameri da ih pokupe i odvedu u logor. Jedan od njih je otrčao doktoru Johanesenu da ga moli za pomoć, iako nije znao kako mu ovaj može pomoći. Doktor je razmišljao nekoliko trenutaka, ne zato što je oklevao u odluci, već na koji način bi on to mogao sprovesti. Tada je zgrabio svoju doktorsku torbu i veliko parče papira, pošavši prema kući ovih ljudi. Kada su stigli, Nemaca još uvek nije bilo. Uzeo je veliko parče papira i na njemu velikim slovima napisao “Žutica, ne dodiruj!!!” Taj papir je zatim zakucao na ulazna vrata. Potom je jednom detetu dao injekciju, od koje je koža postajala žuća i od koje je temperatura rasla, ali nije ostavljala ozbiljnije posledice. Rekao je porodici da se pretvaraju kako su zabrinuti za bolesno dete. Kada je dr. Johanesen otišao, Nemci su stigli i opkolili kuću, kako niko ne bi mogao da pobegne. Kada su primetili upozorenje na ulaznim vratima, okrenuli su se i što su brže mogli napustili Rekovac.

Ovo je samo jedno od herojskih dela doktora Johana Johanesena. On je uživao posebnu popularnost među lokalnim stanovništvom jer pored ovakvih dela, siromašnima nije želeo da naplaćuje lečenje.

Dr. Johan Askevold Johanesen je umro u Rekovcu 28. februara 1958. godine, a dugo je na grobu ovog levačkog Šindlera narod ostavljao cveće i govorio da “vraća dug svom doktoru”.

Priredio ALEKSANDAR RISTIĆ

Share

Napišite komentar

twenty − three =