Priča o navijačkoj grupi “Gerila” iz Rekovca!

Mladi Levča nisu toliko “društveno anemični” koliko kruže priče po kraju. Lako se oni organizuju oko priče koja im je bitna i koja ih veže. Priča o formiranju prve navijačke grupe u Rekovcu ne seže daleko u prošlost. Bilo je to nekako s proleća 2010. godine. Entuzijazam, pozitivna energija, ljubav prema Rekovcu i Levču i višak slobodnog vremena, makar vikendom, kada igra Fk “Levač”.

Digital image
Navijačka grupa “Gerila” iz Rekovca – Polazak na utakmicu!

Momci iz Rekovca osnovali navijačku grupu ,, Gerila “ koja broji preko 50 članova – bili su neki od naslova u lokalnim medijima pre šest godina. U tekstu se navodi da su čak planirali i bratimljenje sa nekim grčkim klubom, ali se još nisu odlučili koji će to klub biti.

Kada je grupa momaka iz Rekovca rešila da se skupi i zajedno ode na stadion niko nije ni mislio da će jedan takav skup izroditi navijačku grupu. U nedelju 11. aprila 2010. godine FK Levač iz Rekovca dobio je vatrenu navijačku grupu. ,,Gerila 711“ postala je kultni naziv okupljanja i druženja momaka iz kraja. Grupa je brojala oko tridesetak članova.

Broj navijača, kažu vođe grupe, povećaće se. Interesovanje za pristupanje Gerili je poraslo nakon poslednje utakmice FK Levač protiv Mijatovca gde su domaći slavili sa 2:1.

Mladi Rekovca su složno rekli da je došlo vreme da njihova varošica izađe iz kruga nepoznatih u Srbiji. Sredstva, za izlaženje Rekovca iz mrtvila i učmalosti sredine, se ne biraju.

– Jedan od načina da se rekovačka omladina organizuje i stvori duh tima bilo je stvaranje Gerile. Na ideju stvaranja smo došli sasvim slučajno dok smo gledali utakmicu našeg FK Levča. Tada smo žustro navijali i u jednom trenutku je neko iz “hipnotisane gomile” rekao: ,,Pa, mi smo prava Gerila!“ I od tada nastade novi rekovački sportski duh koji će biti urezan u istoriju rekovačkog fudbala – pričali su tada sa puno žara u glas mladi levački navijači.

Ovako je izgledao jedan od uobičajenih rituala “Gerile” pred samu utakmicu.

“Nedelja je. Tiket u kladionici je odigran. Ispija se poslednji gutljaj prve jutarnje kafe. Svi izlaze na ulicu. Sastanak i okupljanje grupe je kod školskog parka. Još sat vremena je do početka utakmice. Uvežbavaju se poslednje parole. Svi pevaju kao jedan, kreću se kroz centar Rekovca i najavljuju početak meča. Opšta glasovna grmljavina odzvanja ulicom i tera Rekovčane da izađu na balkone zgrade.”

U mestu gde se živi od abrova i kaldrmaško-kafanskih prepucavanja, događanje “Gerile” je bilo nešto sasvim vanvremenski i neočekivano za Rekovac. Kada se “Gerila” prvi put pojavila na ulicama Rekovca, meštani su bili u školu. Kolektivni utisak im je bio: “Ma, samo neka se nešto dešava!”

Prvi put kada se Gerila pojavila na ulicama Rekovca meštani ovog mesta bili su u šoku. Kolektivni utisak im je bio: ,,Ma, samo neka se nešto dešava!“

Koreografiju i pesme sami su pravili. Među transparentima ističu se grčka i srpska zastava, majica RK UNIT, veliko platno na kome piše Rekovac i grafit tigra. Uroš Minić, tada jedan od istaknutih članova Gerile skovao je i stihove. ,,Nikom ništa nije jasno, dok nas vodi Fidel Kastro, buka sada uši para naš je vođa Čegevara!“

Po uzoru na kubanske vođe želeli su osvajanje svakog boda na utakmicama njihovog kluba.  Za vreme utakmice odjekuju razne skovanice i kratke navijačke himne. Tokom utakmice zapale i dimnu baklju, koliko da se vidi da nisu ništa manje vatreniji od Zvezdaša i Partizanovaca.

Planirali su bratimljenje sa klubovima iz Grčke i Rusije, verovali su da će biti daleko poznati po svom stilu i načinu navijanja u Srbiji.

Za baklje i dimne bombe pare su zajedno sakupljali, pa na meču organizuju mini vatromet. Sve u cilju da njihov klub pobedi. Tokom svog kratkog postojanja, Gerila nije napravila ni jedan problem, niti je bilo incidenata na stadionu, te su bili primer navijača koji vole svoj klub i ne idu protiv njega.

Tadašnju ekipu Gerile sačinjavali su svršeni diplomci ili studenti koji uvek imaju vremena da se posvete navijanju za FK Levač iz Rekovca.

Nakon prvih navijačkih koraka i ostavljanja pozitivnog efekta na okolinu, Gerili se javljaju i novi članovi. – Svakog dana mnoge osobe iz levačkog kraja zovu i interesuju se da pristupe Gerili. Pošto su devojke iz kraja čule da su u Gerili samo momci uputile su zahtev da i njih desetak pristupe grupi. Što nas više bude imalo, bićemo jači i moći ćemo bolje da pomognemo klubu  – stav je osnivača Gerile

Pesma – ,,Gerila navija“ – Kada vam trebamo, od sada smo uvek tu, Gerila momci navijaće sad hoćemo još jednu pobedu. Rekovca sam fan, i sve ću da mu dam, pevaću sada celi dan jer ja sam Gerilin član…

Te 2010. godine FK Levač je bio na ivici ispadanja iz Međuokružne lige i imao puno finansijskih poteškoća, ali nada i želja za boljim danima levačkog fudbala i dalje je bila u srcima rekovačke omladine.

Šest godina posle, Gerila ne postoji. Mlade u Levču više niko ni za šta ne pita. Nikoga ne dotiče što su mladi za ovih šest godina masovno napustili Levač. Taj kolektivni poraz naše opštine samo se konstatuje, a ništa se ne radi da se to stanje popravi.

“Elan, ambicioznost i samopouzdanje ovih mladića ohrabruje da će u Rekovcu stvari krenuti na bolje i da će se Rekovac na dobrom glasu čuti u Srbiji”, bila je poslednja rečenica u tekstu o Gerili objavljenom u kragujevačkoj Svetlosti arpila 2010. godine.

EKIPA LEVAČKIH NOVINA

Share

Napišite komentar

two + 12 =