Zaboravljena atletičarka iz Rekovca

-Sportom sam se bavila od osnovne škole, ne sećam se baš od prvog drugog razreda, od petog aktivno, igrala sam rukomet i trčala – priča  za Levačke novine Borka Pešić Milinković (71) iz Rekovca.picture1

Borka je rodom iz Oparića i još od školskih dana je išla na takmičenja u Rekovcu i Jagodini.

-1962. sam pošla u Poljoprivrednu školu u Rekovcu, bila sam prva generacija srednje škole, nastavila sam sa trčanjem. Nastavnik mi je bio Vita Manojlović, živ i danas. Trčali smo na igralištu, na kros takmičenju…. dolazili su razne škole – priseća se ona i nastavlja.

-Isto 1962. godine sam išla na sresko takmičenje, trčanje na 800m, trčali smo u Svetozarevu, u Ćupriji. Bilo nas je dosta. Ne mogu da se setim koliko nas bilo, ali ja sam bila druga, prva je bila Vera Nikolić. Nastupili smo kao ekipa iz Poljoprivredne škole, kao ekipa smo bili prvi a ja kao jedinka drugo mesto. Tada sam bila prvi razred srednje škole.

-Naš nastavnik Vita se iznenadio kad nas je  video, trčala sam bosa, nisam imala patike, šorc mi majka šila, bela bluza a šorc crven… nismo imali ni helanke ni trenerke… Trčala sam bosa iako je bilo bagremar – kaže ona i sa setom govori koliko su tada generacije bile srećne i zadovoljne iako se nije mnogo imalo.

Borka nije nastavila sa treninzima, iako je bila velika nada. U Rekovcu je bilo slabo interesovanje, a i nastavnik nije mogao sam da trenira. Sanda Đorđević predsednik  komiteta joj je uručio diplomu posle nekoliko dana. Trebalo je da prođe vreme da stigne iz Ćuprije.

Na ovogodišnjem Krosu RTS-a u Rekovcu pozvana je od strane organizatora da kao veteran dodeli diplome jednoj grupi učesnika. Na njenom licu sreća i radost.

Ima i poruku za mlade naraštaje.

-Poručila bih mladim ljudima da se bave više sportom… atletikom ili nekim drugim sportom,  šta kome ide najbolje. Mi tada nismo imali nikakve uslove i igrali smo se i bavili sportom – priča baka Borka i nastavlja.

-Igrala sam i rukomet, onom krpljenom loptom. Sećam se, idemo pešice preko brda iz Oparića  za Dragovo… I vraćali smo se srećni i zadovoljni. Ja se sada u osmoj deceniji osećam se mlado, kad gledam ovu decu kako trče na krosu. Međutim, imam drugarice koje se nisu bavile sportom, one se iskrivile i a dosta su pomrle – navodi ona.

Baka Borka se sada, po stare dane, malo bavi poljoprivredom. Kaže da kupi orahe, ima baštu, a sve je to relaksira i opušta u slobodno vreme.

Diploma sa nezaborvnog krosa iz 1962. se danas nalazi u srednjoj školi u Rekovcu.

EKIPA LEVAČKIH NOVINA

Share

Napišite komentar

15 − ten =