Zdravica se kazuje iz srca i iz glave

Predrag Blagojević Liker, iz Tečića kod Rekovca, jedini zdravičar u Srbiji koji je pet puta pobedio na takmičenju u Guči. Ima nebrojeno pehara i više od 70 diploma s raznih manifestacija.

DAJ bože ženama reumu u nogama, da ne trče za nama. Dragi bože, spasi nas bede, žene bekrije koja neće da pije, stare lule i lupljenog bakrača, jakog iz mraka i sve što ne da Bog, neka da vama, a nama neka da sreću, radost i veselje“. Ovo je samo jedna od petnaestak zdravica koje Predrag Blagojević Liker iz Tečića kod Rekovca zna naizust. Ovaj šaljivdžija, poznat ne samo u levačkom kraju, već širom Srbije, jedini je zdravičar s pet pobeda na takmičenju u Guči. Na manifestaciji „Zlatne ruke Srbije“ u Prohoru Pčinjskom 1996. godine bio je trostruki pobednik, pobeđivao je u Aranđelovcu, Beogradu.

– Sve zdravice su iz naroda. Igrom slučaja bio sam kurir u opštini, a sada u centru za socijalni rad, pa sam stalno s narodom. Nekada pročitam stih koji mi se dopadne, preradim ga i koristim za zdravicu. Ne volim da kopiram druge zdravičare, već kazujem samo svoje zdravice. Čovek mora to mnogo da voli da bi nazdravljao od srca – veli Liker.dsc_0269

Za pobedu je, kaže, presudno kako se kazuje zdravica, kakva je njena sadržina, a najbitnije je da se govori „iz glave“. Zdravičar ne sme da čita zdravicu. Njegova najomiljenija je „Domaćinska zdravica“, koja mu je ove godine, u konkurenciji 10 zdravičara, donela petu pobedu u Guči. U njoj se nazdravlja domaćinu, a može da bude i svadbarska i veseljačka, jer se ne pominju dušmani, kletve, osvete, prokletstva…

Ovaj uvek rad gost na svim veseljima nazdravljao je mnogim domaćinima, direktorima i raznim povodom okupljenim ljudima. Prvi put se takmičio devedesetih godina prošlog veka u Guči. Do tada nije ni znao da postoji takvo takmičenje. Pošto je pobedio, takmiči se svake godine. I nikad nije imao tremu.

ŠALjIVA ZDRAVICA– Pijem u zdravlje svoje i muža žene moje, za devera moje snajke i sina moje majke, za strica mog sinovca i sina moga oca. Ovo je boca moga oca. On je iz nje pio, a ja ga nasledio. Zdravi bili i još dugo pili, zdrav bio domaćine, prasile ti se krmačine, male sedmoro, velike dvanaestoro. Zdrav bio, svaki dan pio, bos hodio, kolo vodio, ćerke udavao, imanje prodavao, ove godine kuću pravio, dogodine čivije iz luga vadio. Želim ti svaku sreću, donesi flašu veću. Živeli.

– Prvi put sam javno nastupio s 11 godina. Na susretima sela glumio sam Stevku Božurevku. Kad sam izašao na binu i video reflektore i brojne foto-aparate, pomislio sam – što se bina ne otvori da potonem. Dobio sam najveću ocenu – desetku. Od tada se ne plašim koliko god da ima publike. Dešavalo se i da gostujem u direktnom televizijskom prenosu. Tu ne smeš da se zbuniš. Ali ako se u takvim prilikama dogodi da pogrešim, teram dalje…- priča vrcavi šaljivdžija, koji će u sredu, kako reče, na Malu Gospojinu, napuniti 56 godina.

NARODE SRPSKI

– Dragi domaćine, uvaženi gosti, narode srpski, narodi levački, veseljački, igrački, pevački, narode junački, i svima vama iz bilo kog da ste došli kraja. S nekoliko probranih, ali toplih reči ova zdravica vama se poklanja. Ova zdravica prepuna je ljubavi, sreće, sloge, radosti, veselja i zdravlja, prošla je širom našu otadžbinu na velika slavlja. Gde se god ova zdravica ispijala, tu se uvek dobra sreća svijala. Svakog od vas dobra sreća srela, voleli se momci s devojkama na prela i posela. A tamo gde se momci i devojke vole, tu se, hvala Bogu, i deca rode. Nazdravljam detetu koje se danas rodi, ovom malenom što se uči da hodi, đaku u klupi što se muči da nešto više nauči, da sutra svoj čovek bude, da se umeša među vredne, radne, časne i poštene ljude.

Zorica GLIGORIJEVIĆ / Novosti.rs

Share

Napišite komentar

2 × 2 =