Seoski doktor mora da ima dušu

Da bi otišli na intervenciju, lekari u Levču moraju da znaju gde je kuća „kod šarene klupe“, da pešače i kroz šumu, da izvade zub, ušiju ranu…
Dr Anđelić svaki detalj sa terena beleži mobilnim telefonom za fejsbuk
Teren je često težak, putevi neprohodni, zaseoci Levča zabačeni, pa mu u pomoć priskaču meštani, terensko vozilo, a neretko i traktor sa prikolicom.
Stiže i do najudaljenjih sela u Levču
Doktor Ivan lako pronalazi lokacije: „kod tri šljive“, „uz potok, kod groblja“ ili „kod šarene klupe“, jer je godinama radio u seoskim ambulantama, pa poznaje sva 32 sela. Za pronalazak određenih kuća nije mu potreban “gps”, jer u malom prstu ima lokalne toponime, nazive kraja i zaselaka i putnu infrastrukturu.
– Moj ranac i gumene čizme uvek su spremni za pokret. Pešačio sam po snegu i zavejanim putevima, izvlačio povređene iz šuma i potoka, učestvovao u akcijama „Selu u pohode“, obavljao i posao mrtvozornika, brijao sam preminule, a njihove bližnje učio običajima ili papirologiji, pacijentima ložio šporet i nosio im lekove i namirnice. Ne bih mogao da zamislim da radim kao izabrani lekar u ordinaciji. Izlečio sam i po koju ovcu, jer sam završio i srednju veterinarsku školu – kaže dr Anđelić.
Zbog smetova, doktor će dalje pešice

Poslednja seoska ambulanta u Levču zatvorena je pre dve godine. U pretežno staračkim domaćinstvima, domaćini na selu ne zakazuju telefonom pregled, pa dr Anđelić mora do njih pešaka ili traktorom. U sezoni seče drva dešavaju se nezgode skoro svake godine, onda on mora da interveniše i po šumama i njivama. Dr Anđelić kaže da u svom rancu uvek ima makaze, gaze, ampule, ali i rezevrne čarape, jer je odlazak na teren nepredvidiv.

Zavejana kuća kod Coje u zaseoku Osredak u Dobroselici

-Nakon svake intervencije posedim malo sa ljudima, popričamo, jer im to uliva poverenje. Nakon toliko godina rada, zbližio sam se sa njima, pa znam čak i istorije bolesti čitavih familija – veli dr Anđelić koji često na svom fejsbuk profilu kači fotografije sa terena, pa svoju originalnost prenosi i drugima kako bi upoznali zanimljive predele i stare kuće po planinskim selima levačkog kraja.

Kafa u cik zore i domaćinski doručak

Iako kući mnogo puta dođe premoren, jer radi duže nego što mu je smena od 12 sati, a uvek se odaziva pozivu i kada mu je slobodan dan, dr Anđelić skromno kaže da on nije heroj i da je srećan kada na licima ljudi vidi olakšanje i zahvalnost što je neko usred noći došao u njihov zaselak da bi im promenio kateter ili previo ranu. To mu iznova vraća elan za rad. Posle noćne intervencije, u cik zore popije kafu i doručkuje sa domaćinom.

„Doktore, nije mi žao da umrem…“

Sa uvođenjem vanrednog stanja u Rekovcu, Dom zdravlja radi mnogo više i odgovornost zaposlenih je veća, pa svi zaposlenih pokazuju visko nivo profesionalnosti.

-Pandemija je promenila živote i ljudima na selu. Kaže meni jedan čiča – „Doktore, nije mi žao da umrem već mi žao što ne mogu narod da počastim kako dolikuje“, najbolje opisuje situaciju – veli dr Anđelić.

Jedan komentar na “Seoski doktor mora da ima dušu

  1. Naj bolji doktor.. Svakome izace u susret.. Svi doktori treba da se ugledaju na njega.. Samo reci hvale za doktora Ivana.. Svaka Vam čast doktore.. Ostanite uvek tako dobri nasmejani.. Hvala Vam za sve.. ☺️

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *