Pandemija korona virusa učinila je svakidašnjicu izazovnom u svim delatnostima, a izuzetak nije bila ni Narodna biblioteka „Dr Milovan Spasić“ u Rekovcu. Knjiga je uvek tu, ali da je u teškim vremenima, poput pandemije korona virusa, ona dobar prijatelj čoveku, jer može da ga odvede u neki malo lepši svet od onog u kojem se trenutno nalazi.
U Biblioteci su se suočili sa novim izazovima i morali su da programe prilagode novonastaloj situaciji. Većina planiranih kulturnih programa i sadržaja je otkazana zbog pandemije. Bilo je manjih aktivnosti koje su održane uz poštovanje zaštitnih mera o dozvoljenom broju ljudi u zatvorenom prostoru.
„ Moguće je da ćemo se čitanjem više „braniti“ od navale straha i raznih neprijatnosti koje ovo vreme korone donosi. Ubeđeni smo da će to biti izbor jednog dela populacije, a to je istovremeno bekstvo od posebne vrste „agresije“ društvenih mreža koje bi valjalo dozirno koristiti. knjige mogu pružiti temeljniji oslonac i povratiti nam samopouzdanje i dobru volju. Istovremeno mogu rasterati nemire i razne vrste strahova, koji su u ovo vreme normalna pojava“ – stav je Biljane Tomić, direktorke rekovačke biblioteke.
Rekovačka biblioteka je u proteklih šest meseci veliku pažnju posvetila Digitalnoj biblioteci, zahvaljujući master arheologu Aleksandru Ristiću,koji radi na poslovima digitalizacije zavičajne građe. Ona se objavljuje na internetu kao slobodna i otvorena za svakoga, bez ograničenja po pitanju članstva u Biblioteci, geografske pripadnosti ili slično. S jedne strane bibliotekari su suočeni sa novim domenom bibliotečke građe, kao što su digitalizovane knjige, novine, časopisi, fotografije, posteri koje treba na određeni način obraditi i što je možda najteže dugoročno sačuvati.
Zavičajna zbirka postoji od 1975. godine i sakuplja knjižnu i neknjižnu građu o Rekovcu i Rekovčanima. Zavičajna zbirka predstavlja vrlo značajan segment bibliotečkog fonda i od posebnog je značaja za lokalnu kulturnu baštinu. Po svom sadržaju je raznovrsna i obuhvata različite vrste stvaralaštva koje su na direktan ili indirektan način povezane sa lokalnom zajednicom. Prikupljanjem, obradom, čuvanjem i prezentovanjem ove građe promovišu se kulturne, istorijske i društvene vrednosti zavičaja.
Digitalizacija najvrednijih knjiga i dokumenata u rekovačkoj biblioteci omogućili bi da se široj javnosti, na moderan i vizuelno efektan način predstavi pokretno kulturno dobro Rekovca i okoline i na taj način bi se stvorili novi sadržaji, uvele nove usluge i proširila korisnička populacija.
Digitalizacija građe, kao i unapređivanje softvera su permanentni procesi, važno je da su ih bibliotekari započeli, i da će raditi na tome da ih učine trajnim i kako bi došli do izražaja putem transparentnosti digitalne kolekcije. U tom smislu, digitalizacija, pored ostalih vrednih karakteristika, omogućava komunikaciju sa potencijalnim korisnicima, dostupnost građe, upotrebu građe u virtuelnom okruženju sa ciljem očuvanja originala. To bi bile, za ovu priliku, najvažnije prednosti digitalizacije, koja otvara prostorne i vremenske granice zavičaja prema najširoj javnosti u sajber-prostoru.
Na ovaj način, prezentovanjem u okviru digitalne biblioteke, lokalna kulturna baština se prilagođava modernim internet komunikacijama i postaje dostupnija svim čitaocima i građanima lokalne samouprave.
Dobrodošli na novi veb sajt https://bibliotekarekovac.rs, kao i digitalnu biblioteku https://digitalna.bibliotekarekovac.rs, koji sadrži digitalizovane materijale sa područja opštine Rekovac koji su od kulturnog i istorijskog značaja.
www.bibliotekarekovac.rs