Bogoljub Milojević – levački majstor za frulu

Bogoljub Milojević iz Ratkovića  jedan od retkih majstora za izradu poznatog instrumenta. Od domaćeg drveta za izradu najbolja šljiva, daje prodoran zvuk.
Najvažnija je ljubav ne samo prema fruli, koja je za mene kao život, već i prema muzici uopšte

Frulu ne može da napravi bilo ko. Ako ne zna da svira, ne može da iznedri tonove, niti da je naštimuje. Da bi bila naštimovana, frula mora da ima određenu dužinu, rupa tačnu širinu, a razmak između njih mora da bude tačan u milimetar. To je čista matematika. Pošto je pored drveta čine cev i karike od prohroma, majstor mora da poznaje i metalski zanat – veli Bogoljub Milojević iz Ratkovića kod Rekovca, jedan od samo četvorice majstora za izradu profesionalnih, štimovanih frula.

Iako, kaže, nijedna nije teška za pravaljenje, nijednu nije ni lako sačiniti. Najpre, mora da se nađe kvalitetno drvo. Od domaćeg drveta najbolja je šljiva, jer je veoma prodorna i ima „svetao“ ton. Odlični su i jorgovan, dren i šimšir. Od stranih, najkvalitetniji su palisandro iz Hondurasa i afrički abanos, kao i ružino drvo. To je veoma skup materijal. Kubik abanosa, na primer, košta 12.000 evra.

– Pravim jednodelne i dvodelne frule, dvojnice i bugarske i makedonske kavale. Teže se prave duboke, velike frule, jer su one masivne i moram da vodim računa o prstometu, koji može biti „na pravo“ i „na šaku“. Potrebno je umeće napraviti instrument kako bi frulaš mogao da raširi prste i da svira. Moram da vodim računa i da li je dešnjak ili levoruk. Ali, najvažnija je ljubav ne samo prema fruli, koja je za mene kao život, već i prema muzici uopšte – dodaje Bogoljub.

Prema njegovim rečima, najređa je frula od šimšira, jer je veoma teško naći materijal. Ona mora da odstoji u maslinovom ulju mesec dana, nakon čega se premazuje šel lakom, koji je prilično skup. Ulje i lak joj daju specifičnu boju zvuka. Svaka frula je priča za sebe i na svetu ne postoje dve iste, smatra Bogoljub.

Prvu frulu napravio je kao četrnaestogodišnjak. Zanat je krao od pokojnog oca Svetolika, koji je bio stolar. U početku je, priznaje, kvario i kvario dok nije našao pravi ton. Profesionalne frule počeo je da pravi pre više od dve decenije. I taj zanat je ukrao od Engleza, koji mu je u Londonu pokazao irsku frulu sa piskom, koja je slična klarinetu.

Bogoljub, koga kao majstora za izradu profesionalnih frula u svojoj knjizi pominje i Bora Dugić, izradio je preko 500 frula. Na mnogima od njih sviraju poznati muzičari, poput Milinka Lalića, Tihomira Paunovića…

ZA NOĆ 2.500 MARAKA

Bogoljubov deda Mihajlo svirao je frulu, baba Milka tamburicu i drombulje, otac Svetolik frulu i tamburicu, a rođeni brat Dragoljub bio profesionalni muzičar. Frulu je naučio da svira u šestoj godini, gitaru, koju je napravio sa bratom po uputstvima časopisa „Uradi sam“, u četrnaestoj godini.

– Nastupali smo po celoj staroj Jugoslaviji i inostranstvu. Najviše sam voleo Nirnberg. Tamo smo najčešće nastupali sa Kvakom i Šabanom. Za noć smo uzimali po 2.500 ondašnjih nemačkih maraka… – setno će Bogoljub.

Tekst: Zorica GLIGORIJEVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *