Čudo od lepote kraj reke Kalenić

Manastir Kalenić, biser srpske srednjovekovne arhitekture, Turci su više puta rušili i palili, ali nisu uspeli da ga unište.

Među šumadijskim brdima, kraj Rekovca i Kalenićke reke, ušuškan je jedan od najlepših srpskih manastira građenih u moravskom stilu – Kalenić.

Ta zadužbina protovestijara Bogdana, velmože despota Stefana Lazarevića, sagrađena je u 15. veku. Iako je krajem 17. veka opusteo, obnovili su ga monasi iz Morače sredinom 18. veka.

Kalenić se zbog likovnih vrednosti ubraja među najznačajnije spomenike kulture u Srbiji. Bogato dekorisana crkva, čije freske spadaju među najbolje sačuvana ostvarenja živopisa 15. veka, lek su za srce i dušu.

Osnova manastira je trikonhos sažetog tipa s jednom kupolom. U Kaleniću se nalazi priprata sa slepim kubetom, a za taj arhitektonski biser se smatra da je najraskošniji manastir moravskog stila. Manastirska crkva posvećena je Vavedenju, a sagrađena je na postolju, zbog čega deluje izduženije. Odlikuje je trihonosna osnova s osmostranom kupolom. Kalenić je jedan od najlepše ukrašenih manastira, sa mnoštvom reljefa, bifora, rozeta… Jedna od specifičnosti tog čuda srpske srednjovekovne arhitekture jeste i to što se, kada bolje zagledate, ništa ne ponavlja. Čak ne postoje dva ista prozora.

Turci su ga više puta palili i rušili, ali nisu uspeli da ga unište. Lepotu čudesnog zdanja možda je najlepše opisao čuveni pesnik Vasko Popa u pesmi „Kalenić“.

O tome koliki je ugled manastir uživao možda najbolje svedoči podatak da su 1815. godine iz Srema tu prenete mošti Stefana Prvovenčanog, koje su se u Kaleniću nalazile sve do 1839. godine, kad su smeštene u carsku lavru Studenicu.

Manastir Kalenić je, između ostalog, poznat i po tome što se u njemu svake godine održava tradicionalni sabor „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“, odnosno „Levački sabor“. Taj događaj je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i opštine Rekovac.

Iako je reč o nepokretnom kulturnom dobru od izuzetnog značaja, najbolji način da se shvati njegova lepota jeste da se taj srpski biser poseti.

M.S.P/Alo.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *