Da li je nebriga za kulturu nekultura?

12782314_1383497555009297_1211185613_n-540x381

Pitanje koje samoj sebi postavljam – Narodni muzej, najvažnija naša kulturna istitucija osnovana još 1844. godine ne radi već 12 godina. Putujući po Evropi rado posećujem muzeje i svaki put isti osećaj, generacije naših mladih ali i stranih turista nije videlo najreprezentativnija dela srpske umetnosti. Ista sudbina zadesila je i Muzej savremene umetnosti meni mnogo draži, osim par izložbi ni ja nisam imala prilike da ga posetim, o nekim slikama znam samo na osnovu reprodukcija. O simboličnom budžetu koji se izdvaja za kulturu ovom prilikom ne bih komentarisala. Da li je odgovor na moje pitanje da smo mi onda nekulturan narod!!! Potrebna je dublja analiza. Svaki narod bio veliki ili mali ima svoju kulturu i svoje kulturno nasleđe. Za mlađu publiku koja je večeras ovde treba pojasniti ova dva pojma KULTURE I KULTURNOG NASLEĐA.

Kultura je celokupno društveno nasleđe grupe ljudi ili naroda tj.naučeni obrascii mišljenja, ponašanja, osećanja, delovanja, stvaranja. Latinski colere znači nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati. Kulturno nasleđe ili kulturna baština su dobra koja su nasleđena od predhodnih generacija ili koja nastaju u sadašnjem vremenu, imaju vrednost i treba da budu sačuvana za budućnost. Kulturna baština se deli na materijalnu kulturnu baštinu (izuzetne građevine pr. naši manastiri, spomenici, materijalna umetnička dela pr. slike, arheološka nalazišta i dr…). i Nematerijalnu kulturnu baštinu (jezik,pismo,usmene tradicije i izreke,narodni običaji, događaji, tradicionalni zanati, muzika… UNESKO je zaštitio Srpsku slavu kao običaj od izuzetne važnosti za svetsku kulturu.

Živimo na Balkanu,prostoru gde su prolazili mnogobrojni narodi i kulture i ostavljali za sobom tragove.Balkan Granica Istoka i Zapada,uticaja Antike, Orijenta, Rusije i Ukrajine i na kraju zapada. Bez obzira na sve ipak ne možemo reći da je naše kulturno nasleđe previše eklektičko. Ako govorimo o duhovnim sferama onda je to pravoslavlje stiglo sa Istoka preko Vizantije ali svi ostali uticaji posle Baroka koji u Srbiju stiže preko Ukrajine početkom 18. v., vezuju se za evropsku umetnost. I ponovo večiti problem i dilema, Istok ili Zapad !
Levač, iako mala oblast, kao župa pominje se još u poveljama Stefana Nemanje u 12. veku

Pohodili su ove prostore i Tribali, Kelti, Iliri, Grci, Romeji, Goti, Huni. Pouzdano se zna na osnovu identifikovanih arheoloških lokaliteta da je ovde bilo života i u praistoriji pre svega u neolitu. Posebno treba pomenuti nalazište Blagotin (doduše na početku Poljne, ali nekad je i to bio Levač). Neolitsko naselje sa ostacima Starčevačke kulture. Ovi ljudi su se bavili zemljoradnjom i stočarstvom,pravili kuće,imali trg sa hramom. Vajali Boginje plodosti. Prvi hleb nije ispečen u Mesopotamskom gradu Uru, već u Blagotinu oko 6000 g.p.n.e.Nalazište je staro od 8-9000 godina. U Levču pronađen je i veliki broj rimskih tačnije kasnoantičkih utvrđenja ,kasna Antika je period sa kraja 3. do početka 7. veka n.e., vezuje se za propast Rima i početak Vizantije i hrišćanstva. Nedovoljno istraženi utvrđeni gradovi uglavnom su bili vojni logori i služili odmaranju i boravku vojske. Balkan je bio najsevernija rimska provincija u kojoj je u 3. veku Sremska Mitrovica bila i jedna od četiri predstonice Rimskog carstva.Treba podsetiti da su se na prostoru Srbije rodila 18. rimskih careva, Konstantin i Justinijan kao najmoćniji. Slabo očuvani materijalni ostaci kasnoantičkih utvrđenja sa oskudnim zidovima nalaze se iznad Županjevca, Oparića, Prevešta, Rekovca i dr.nažalost često meta divljih tragača i nezakonitih kopača. U utvrđenju Grad iznad Županjevca prepoznajemo i ostatke hrišćanske bazilike, a pretspostavke su da je i manastir Preradovac u Opariću izgrađen na temeljima takve crkve. Eto tragova i o ranim hrišćanima.DSC_0122-1024x687

Levač dobija na značaju u vremenu kneza Lazara i despota Stefana iz poznatih razloga i osmanlijskih osvajanja država se naglo umanjuje. Ovde su izgleda prolazili putevi koji su povezivali Beograd sa mnogobrojnim trgovačkim i rudarskim centrima na jugu. Srećemo mnogobrojne spomenike podignute s kraja 14. i početka 15. veka. Jedan od najznačajnije je utvrđeni grad u Županjevcu, izgrađen i pre kneza Lazara, sa dobro očuvanim zidovima. Knjeginja Milica u Županjevcu piše povelju 1398. g., možda se tu i zamonašila. Pronađena je bogata dvorska keramika iz 14.v., masivni zidovi konaka. Ostala istraživanja oko crkve i grobova u njoj su u toku. Županjevac je bitan kulturni i duhovni centar Srbije tog vremena. Nedaleko od njega u Kruševici je manastir Manastirak, opet moravska Srbija, vezuje se za čelnika Hrebeljana (čelnik-vojna titula u doba despota najveće dvorsko zvanje ). Tu su i manastiri Preradovac, Sarinac, Raletinac nedovoljno podataka bez istraživanja ne daju prostora za datovanje.

I na kraju biser srpske umetnosti manastir Kalenić. Podignut početkom 15. veka, oko 1407. godine. Na osnovu ktitorske freske znamo da je ktitor Bogdan sa bratom Petrom i ženom Milicom. Bogdan je bio protovestijar i brinuo se o finansijama na dvoru despota Stefana. Crkvu je posvetio Bogorodici tačnije Vavedenju, da bi se ona kao zastupnica pred Hristom molila za njega i njegovu porodicu (što možemo i videti iz ciklusa fresaka iz priprate). Izgrađena u Moravskom stilu sa dekorativnom fasadom sa uticajima i iz Gruzije.Ovo dvorsko slikarstvo slikao je srpski slikar po uzoru na carigradsku crkvu Hrista Hore. Slično slikarstvo srećemo i u rumunskoj crkvi u Kurtea de Arđešu. Bogata plitka spoljna skulptura,polihrona fasada tipična za moravske crkve i intimno i senzualno slikarstvo čine ovu crkvu jedinstvenom celinom. Freske sa Hristovim čudima posebno krasi scena Svadbe u Kani, sveti ratnici su mirni, staloženi u jednom posebnom patosu. U priprati je ciklus iz Bogorodičinog života. Dolaskom Turaka na ove prostore zavladaće dugo mrak što se stvaralaštva tiče,ali su čuvane i negovane najvažnije u etosu jednog naroda vera i običaji. Ikonostas iz kalenićke crkve i ikone iz riznice su iz perioda posle kneza Miloša ali ni približno sjaju Kalenićkog slikarstva, primat u stvaralaštvu preuzima sever pre svega Vojvodina.

Zaključujemo da Levač ipak poseduje bogato kulturno i umetničko nasleđe a na nama je kako ćemo se prema njemu odnositi, taj odnos je često indikator naše sadašnjosti ali naše budućnosti, naslućujemo li odgovor na ono pitanje sa početka teksta.

PIŠE: VESNA VUČIĆEVIĆ, istorička umetnosti

 

Share

Napišite komentar

13 + 1 =