U selu Cikot nadomak Rekovca živi čovek koji je jedini preostali majstor duboreza u Levču. Jovića Davinić u drvetu vaja razne figure a najveću inspiraciju dobija putem etno motiva.
Iako je završio srednju elektrotehničku školu Jovicu Davinića (52) ta struka ga nije zanimala. Ostavio je da se elektronikom bavi neko drugi a on je svoju sreću pronašao u vajarstvu.
– Uvek me je privlačilo drvo jer sam prema njemu osećao veliko strahopoštovanje. Drvo kao izvor života. Tako sam odlučio još 1985. godine kada sam i počeo da se bavim skulpturama. Prvih godina rada, nije mi išlo od ruke. Dešavalo mi se da previšem odrežem drveta i figure su mi postale smešne. Vremenom sam postao pravi profesionalac u svom poslu – priča Jovica Davinić o svojim počecima.
Ozbiljnijim i aktivnijim radom Jovica počinje da se bavi od 1990. godine. Posebno se distancirao na skulpture u drvetu, duboreze i barreljef. Jedan je od retkih umetnika koji kroz umetnička dela proučavaju i psihologiju lika.
– U suštini čovek želi da pokaže svoja duhovna osećanja na materijalnom polju. Za mene drvo ima posebne afinitete. Drvo ima dušu u sebi i preko njega iskazujem svoje motive. Kroz svoje skulpture proučavam i psihologiju likova i spakovane ličnosti – priča jedini skulptor u Levču.
Jovica smatra da duhovno nadahnuće i sposobnost za duborezom dobija od Boga.
– Talenat i inspiraciju dobijam od Boga. Mnogo puta volim da kažem da je zamisao realnost koja može da se obestini a za to treba volje i nade. Bitno je saosećati se sa onim što pravite. Gde se dobije plod tu je stvaralaštvo. Tu ja beležim prošlost registrujem zbivanja i budućnost Srbije – kaže Davinić.
Jovica je učesnik mnogobrojnih likovnih kolonija i izložbi. Može se pohvaliti raznim pohvalama, priznanjima, lentama i zahvalnicama koje je dobio na takmičenjima u Srbiji.
– U Ovčar banji sam dobio gramatu. 2005. Na likovnoj koloniji u Vojki osvojio sam nagradu za jedno od najboljih skulpura. 2006. sam dobio nagradu za doprinos i saradnju u ostvarivanju ciljeva na polju k njiževnog stvaralaštva. Bio sam učesnik Dana evropske baštine u Lepenskom viru 2006. Kada sam dobio zahvalnicu za pomoć, razumevanje, saradnju i doprinos u ostvarivanju humanih ciljeva udruženja.
Već davne 2007. godine u Rekovcu je osnovano Udruženje likovnih umetnika Levča (ULUL). Jedan od osnivača ULUL –a bio je i Jovica Davinić. Jovica kaže da ima dosta porudžbina za svoja dela kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Kao glavni problem izdvaja određivanje cena svojih umetničkih dela.
– Najteže mi je da odredim cenu. Kad zagusti za novac dela koja vrede 500 evra prodajem za 50. Lakše mi je da radim za svoju dušu tada se saosećam sa delom. Kad radim po narudžbini onda je to mehanički jer se radi po šablonu – priča Jovica.
Od drveta najčešće koristi jasen, divlju krušku, hrast i trešnju jer su po njemu oni najplemenitiji za rad. Jovica planira da održi i samostalnu izložbu svojih najboljih dela.
Kad smo razgovarali sa njim završavao je potret cara Dušana koji će se naći, uz skulpture tipologije šumadijskog čoveka i figure prosjaka na aukcijskoj prodaji u Beogradu.
-To je čitava priča sprskog istorijata. Život sasvim običnih ljudi koji tako liče samo spolja a u iznutra kriju posebnu draž i lepotu u sebi – završava Jovica Davinić, umetnik iz sela Cikot.
Statua ,,Levčanin“ u centru Rekovca
Delo Jovica Davinića ,,Levčanin“ već desetak godina krasi trg ispred Rujine kafane u centru Rekovca. Davinić kaže da je delo vajao nekoliko meseci a da ,,Levčanin“ služi kao spomenik za zahvalnost svim ljudima u Levču. – Ponos je biti Levčanin a spomenik koji sam ja vajao u drvetu svojevrsni je spektakl. Retko je u Srbiji videti spomen – obeležje u drvetu a ovo je ukras Rekovca. Nadam se da će statua ostati dugo na svom mestu i da će vandali svoj hir i bes iskaliti na drugi način – izjavio je za ,,Levačke“ ovaj neobični barreljef majstor.