Godine koje su pojeli skakavci!

Govorimo sami sebi kako nam je mnogo dobro, a jedini problem je u tome – što to uopšte nije istina. I što se stvari mogu rešiti jedino ukoliko stanemo jedni ispred drugih i zapitamo se zašto je tako biloNišta se u današnjem Levču ne sme potcenjivati, jer je Levač polumrtav i onesvešćen.

Slomljen užasnom demografskom slikom i socijalnim beznađem, Levač tumara od nemila do nedraga.

Levač danas hiptnotišu mnogi „magovi“. Narod je smućen i u amneziji. Zaboravlja brzo, ne veruje nikome i veruje svakome. Jednoga jutra, sunce greje iznad Jagodine, uveče je na istoji strani pomračenje, a izjutra, nad Levčom, grane kragujevačko sunce.

Da li smo konačno shvatili da ne može ovako dalje? Ili će Levač da krene napred u budućnost, ili će da propadne i nestane. Predstojeći izbori biće svojevrsni referendum za celu Srbiju, a posebno će biti važni za male sredine poput Levča. Budućnost Levča je važnija od svake političke stranke. Levač će na predstojećim izborima birati između mudrosti i ludosti, između istine i laži, nade i ponora, dobra i zla. Levčani ovog puta ne smeju da pogreše.

Ovakav Levač, kakav je on danas, nismo sanjali, niti smo se njemu takvom nadali. Poslednjih dvadeset godina nismo nigde, gotovo da nas ne raspoznaju na mapi. I nemoj da se čudimo kad neko iz ostatka Srbije ne zna gde je Rekovac, jer godinama ništa nije učinjeno da budemo prepoznatljivi na karti naše zemlje.

U Levču više nemaš na koga da se osloniš. Svi su digli ruke i predali su se. Ne postoji više ni jedna tema u ovoj opštini da natera dvadeset ljudi da izađe na ulicu oko bilo čega.

Dobro je da smo živi, dobro je da nismo potpuno poludeli. Ne znam da li je Levač u poslednjih sto godina izgledao gore nego što danas izgleda. Po prvi put nemamo nikakvu poziciju i nalazimo se nigde. Šta nam ostaje posle svega? Da živimo svojim malim životima? Možemo da pijemo, pričamo i da se udaramo glavama i da kažemo jebi ga, strašno je i onda se rastanemo i odemo svojim kućama. Gotovo.

Vlast se kao podelila a ustvari se divno slažu, robovi su srećni, gospodari su zadovoljni što ne daju previše. Svi su zadovoljni, a Levač je jedno srećno mesto!

Sve je otišlo dođavola, ali su svi srećni, osim nas nekoliko koji smo ludi pa smo nezadovoljni! Tako izgleda.

Mlade u Levču niko ništa ne pita. Nikoga ne dotiče što mladi iz Levča beže glavom bez obzira i što nemaju posla. Taj kolektivni poraz naše opštine samo se konstatuje, a ništa se ne radi da se to stanje popravi.

Apokaliptična apatija ovog kraja doživljava svoj vrhunac. Usledilo je golo preživljavanje i borba za opstanak. Posmrtni ostaci privrede našeg kraja broji poslednje dane. Umesto da narod radi po preduzećima i fabrikama, on je u kafani, diskontu ili ispred prodavnice. Moraju da se povrate od sulude sadašnjosti, pouzdano tragične prošlosti i neizvesne budućnosti.

Java je često, kada je u pitanju Levač, gora od košmarnog sna

Share

Napišite komentar

eighteen − three =