Zgrada je pripadala njegovom pokojnom tastu Konstantinu koji je iz ljubavi prema kralju Petru Prvom Karađorđeviću, u čijoj Gardi je služio vojni rok, na kući hteo da ima simbol tog vremena.
– Svedočio mi je o tome da je 1946, po naređenju glavnog komuniste u selu, morao malterom da premaže grb. I, tako je bilo sve do pre dvadesetak godina, kada sam ja odlučio da mu ulepšam poslednje dane života, pa sam strpljivo skidao deo po deo i „otkrio“ grb – ponosno veli Minić, i naglašava da ni njegov otac nije voleo komuniste, pa je zbog njega pristao da se demobiliše, iako je bio dogurao do kapetana prve klase u nekadašnjoj PVO.
Kaže, to mu se godinama „obijalo o glavu“, jer su ga redovno zvali na sve moguće vojne vežbe, čak i one od po dva meseca, a četiri godine je proveo i na radnoj akciji kao komandir brigade, pa se pita kako je sve to trpela njegova supruga Marica.
