Na jugoistočnom uglu oltarske apside crkve u Siljevici skoro uz sami spoljni zid nalazi se po narodnoj priči ostatak od neke grobnice. Narodno predanje koje se prenosi s kolena na koleno govori da je grob čudotvoran i ima isceliteljsku moć.
Ljudi godinama govore da grob pomaže kod glavobolje, zubobolje i drugih slabosti. Skoro da nema dana da neko ne kleči na grobu i uznosi molitve, a mnogi su po svojoj veri osetili Božiju pomoć i blagodat.
Ne zna se kako je grobnica prvobitno izgledala. Danas ima jedan ovalni spomeničić od peščara bez krsta. Priča se kad su taj prvobitni spomen koji je bio svetinja seljaci povezli kod Manastirka ali su se volovi zaglavili u blatu te su ih jedva iščupali i morali da se vrate. Drugi put, kad su to isto pokušali, propratila ih je takva oluja da su to shvatili kao Božju opomenu i taj spomen vratili na prvobitno mesto gde je danas pomenuto obeležje. Ona je bila povod da se na tom mestu izgradi crkva.
U knjizi Snežane Marković „Pripovetke i predanja iz Levča“ nalazi se svedočenje Ilije Pavlović rođenog 1920. u Siljevici.
„Kod crkve ima kamne zvani Grobnica. Neko je rek’o da se ta grobnica odnese u Manastirak, dole u Kruševicu. Oni su je povukli, vukli sto metara, ono udarila kiša, muka, kaže, ne mož’ da mrdneš i Bog! I oni ga vrate na njegovo mesto, podno crkve i sad je tu… Tu obično dolaze žene kad bole zubi, boli ovo-ono, i na tu grobnicu se leži, turi se neka para tu, tu se malo poleži i koješta, ako da pomogne malo“.
Moguće je, da su se uz istočni deo današnjeg hrama nalazili temelji pređašnjeg i da je sam grob zapravo mesto gde se nalazio Sveti Presto.
EKIPA LEVAČKIH NOVINA