Izložba slika Radosava Jovanovića iz Dragova

U galeriji Narodne biblioteke „Dr Milovan Spaić“, 24. aprila otvorena je izložba Radosava Jovanovića, darovitog, samoukog slikara iz Dragova, koji stvara u najboljoj tradiciji srpskog naivnog slikarstva.
U umetničkom delu programa učestvovovali su: Vasilija Stepanović i Mihajlo Simić, učenici OŠ «Svetozar Marković»

 Radosav Jovanović, prošao je sa roditeljima nevreme, od napoličara, preko korpara do samostalnog domaćina i stigao da kičicom zaustavi osmehe na licima u hotelu kod Ženevskog jezera i da danas u svom Levču obeležava 50 godina svog umetničkog stvaranja.

Radosav počinje da stvara 1973. godine a 1974. godine ima prvu izložbu u Belušiću. Teme su tipične za saomouke umetnike. Patrijahalno seosko okruženje, priče svog dede, sve ono što je slušao i gledao prenosi iskreno na svoja platna. Tu su i istorijske teme, nesreća i muka srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, albanska golgota, radovi u polju, svakodnevni život, seljaka u Levču, i tako beleži  dušu svoga naroda ali sa posebnom pažnjom srpsku tradiciju i običaje: slave, svadbe, litije, sabore… Veselo kolo se na njegovim slikama igra i pored manastira i pored zapisa i na svadbama.

„Samouko slikarstvo je oslobođeno učenosti, klišea i obrazaca koje nameće konvencionalna kultura. Ovi umetnici , kojima pripada i Radosav, su svojevrstan sociološki fenomen, jer znamo da je umetnost uglavnom bila rezervisana za građanski sloj, a upravo se naivno slikarstvo javlja u seoskoj sredini tridesetih godina dvadesetog veka. pogodnoj društvenoj i kulturnoj klimi izdvaja se grupa umetnika koja prevazilazi osobine amaterizma. Poznato je da se počeci naivnog slikarstva u Srbiji vezuju za Janka Brašića iz Oparića i njegove radove iz 1933.godine. Janko Brašić se brzo izdigao u priznatog i poznatog slikara koji je oko sebe okupio grupu stvaralaca iz svog kraja na koje je direkto ili indirekto uticao među njima je bio i Radosav Jovanović iz Dragova. Večeras su pred nama dva događaja, retrospektivna izložba slika Radosava Jovanovića i predstavljanje monografije (za koju sam pre dve godine detaljno pisala o njegovo stvaralaštvu )„ rekla je na otvaranju izložbe Vesna Vučićević, istoričar umetnosti.

O Radosavljevoj opčinjenosti lepotom levačkog podneblja, govorio je Bernard Ljubas, likovni pedagog i umetnik, istakavši « da sada kada se vratio iz urbane i srežene Švajcarske, da će ponovo da meša miris lanenog ulja sa mirisom zrelih vinograda i sveže poorane zemlje. Radosav će zadovoljno milovati svog Vasilija i Anželiju, učeći ih kako se mešaju boje. On će rađati nove kompozicije i ideje, kao što će plodana levačka zemlja oko njega. U ovom slikarstvu nema ničeg velikog i tendencioznog,  a u tome i jeste njegova vrednost. Ono je pre svega jednostavno i iskreno baš onakvo kakav je etos srpskog seljaka kojim je ovo stvaralaštvo nadahnuto. Veliki učitelj je iza sebe ostavio svog vernog naslednika koji ga sve ove godine verno podražava i slavi. Radosav slika ono što živi i živi ono što slika.

U umetničkom delu programa učestvovovali su: Vasilija Stepanović i Mihajlo Simić, učenici OŠ «Svetozar Marković» u Rekovcu.

Priredila BILJANA TOMIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *