Izložba slika rodonačelnika srpske naive Janka Brašića

U Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini otvorena je retrospektivna izložba slika rodonačelnika srpske naivne umetnosti Janka Brašića.

Brašić (1906-1994) je rođen u selu Oparić kod Rekovca, a autor izložbe, koju prati obiman katalog na srpskom i engleskom jeziku, je muzejski savetnik Marica Vračević.

Izložbu je otvorila viši savetnik Sektora z06-01a kulturno nasleđe Ministarstva kulture i informisanja Olivera Marković, a brojne posetioce je pozdravila direktorica Muzeja Nina Krstić.

Pozdravljajući prisutne u ime ministra kulture i informisanja, Vladana Vukosavljevića, državnog sekretara Novice Antića i pomoćnice ministra u oblasti kulturnog nasleđa Aleksandre Fulgosi, Markovićeva je istakla da je retrospektivna izložba Brašićevih slika još jedna u nizu aktivnosti kojima Muzej naivne i marginalne umetnosti obiluje.

„Za Brašića i njegova najranija dela iz 1933. godine vezuje se nastanak naivne umetnosti Srbije, ali i nastanak Galerije samoukih likovnih umetnika u Svetozarevu 1960. godine, te je samim tim o njegovom ugledu, zalaganju i nesebičnom radu izlišno govoriti“, navela je Markovićeva.

Ocenila je da je Brašić, kao hroničar svog vremena, uspeo da zaustavi prolaznost starog i patrijahalnog zasnivajući svoj izraz na čistom osećanju seoskog života kao iskonske veze sa sopstvenim okruženjem.

„Imajući u vidu da je naslikao više od 500 slika i isto toliko crteža, da je napravio desetak skulptura i spomenik ratnicima iz Prvog i Drugog svetskog rata u Belušiću, da se u sedam crkava i manastiru Tresije nalaze njegove freske, da je izlagao u Londonu, Parizu, Briselu, Minhenu, Parmi… da njegov “Portret majke“ nazivaju srpskom “Mona Lizom“, jasno je o kakvoj se ljudskoj i umetničkoj veličini radi“, naglasila je Markovićeva.

„Hoću da naslikam dušu čoveka, govorio je“, dodala je Markovićeva.

Marica Vračević je objanila da je reč je o retrospektivnoj izložbi 40 dela Brašića, od 67 koliko ih je u zbirci Muzeja, a biće otvorena do 30. aprila.

Najranija dela Brašića datiraju iz 1933. godine, a prvi put se javno predstavio radovima: „Portret kralja Petra Drugog“ i „Autoportret“ u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, gde izlaže kao jedini neškolovani slikar, zajedno sa našim najpoznatijim akademskim umetnicima, istakla je Vračevićeva.

„Ohrabren uspehom u Beogradu, već 1937. godine priredio je samostalnu izložbu u Opariću, a izložbu je otvorio vladika Nikolaj Velimirović. Među izloženim radovima tada, našla su se dela koja se danas smatraju njegovim vrhnskim ostvarenjima“, rekla je Vračevićeva.

„Brašić se trudio da na platnu postigne autentičan psihološki dokument unutrašnjeg života, da mu slika postane zapis o pravom biću, prirodi i suštini čoveka njegovog podneblja a da pritom bude neposredan i iskren“, istakla je Vračevićeva.

Brašić slika svoje rođake, prijatelje, seoske praznike, enterijere, sedeljke i igranke, harmonikaše, ali i sahrane, groblja, tuče u kafani…

„U temama iz seljačkog života on crpi motivsku građu kojom može najbolje i ubedljivo da izrazi vlastiti unutrašnji svet i vlastito likovno poimanje stvarnosti“, dodala je muzejska savetnica.

Među najbolja Brašićeva dela, koja su i vrh svetske naivne umetnosti, svrstavaju se: „Portret majke“, „Portret slikara seljaka“, „Moja porodica“ „Sahrana“, „Mrtvi vojnici“, „Boj Srba i Turaka“, „Sedeljka“, „Groblje“, „Stari Božić“, „Kolo“…

„Reč je o delima neprocenjive vrednosti, kako istorijski tako i umetnički, i izložba je prilika da publika vidi dela jednog velikog umetnika“, zaključila je Vračevićeva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *