Kako je Levač dotakao dno

DSC_0258-678x381U jugoistočnom delu Šumadije, na istočnim padinama Gledićkih planina čija se teritorija graniči sa teritorijama Trstenika , Jagodine, Kragujevca i Kraljeva leži živopisni Levač. Udaljen od glavnih komunikacionih puteva, železnice i aerodroma, tržnih centara i industrijskih postrojenja… Levač je oduvek bio nerazvijeno područje, a danas je dotakao dno u demografskom, kulturnom, ekonomskom, privrednom i svakom drugom pogledu. Kao što je rekao Fridrih Niče u Levču je i „Bog umro“. Levač je već crna rupa Srbije zaboravljen od svih, pa i od onih koji treba da misle o njemu. Lakoverni narod veruje kadrovima koji lažnim parolama propagiraju budućnost zaboravljajući na sadašnjost u kojoj se ne vidi svetlo na kraju tunela. Šminkajući sadašnjost narod i dalje glasa za centrale Beograda, Kragujevca, Jagodine, Žitorađe i Bajčetine. Gde je tu Levač? Nigde! Dolina suza i bede. Dolina smrti; 1971 godine Levač je imao 27.000 stanovnika, 2001. godine 16.000 stanovnika a 2011. ispod 10.000 stanovnika. Šta mislite koliko će imati 2021. godine? Ekonomija u Levcu ne postoji. Propala su sva preduzeća nekada ponos i motor socijalizma. Nijedna privatizacija nije uspela.

Da bi uhvatili poslednji voz ka boljem životu građani Levča se moraju okrenuti svojim ljudima, svojoj omladini, svojim gastarbajterima i čak njihovim poslodavcima. Tu je ključ rešenja problema Levča. Zapamtite dobro one koji su vas zaboravili. Oni se bore za svoje centrale Beograd, Kragujevac, Jagodinu, Žitorađu i Bajčetinu a njihovi članovi iz naših radova kao odskočnu dasku za navedene gradove.

Zato smo osnovali građansku inicijativu „Levačko srce“ sa kadrom iz Levča koji nisu članovi podaničkih organizacija i koji će se boriti do poslednje kapi krvi za Levač.

Brzi razvoj Levča znači porast vrednosti, standarda i zaštitu svih struktura društva u Levču: poljoprivrednika, radnika, učenika, državnih službenika i penzionera. Samo proizvodnja Levač spašava. Mi smo okupili tim sposobnih i odgovornih ljudi koji imaju program. Mi cenimo i poštujemo Levač iznad svega, učinimo ga boljim !!!

Zašto decenijama vlast ne uspeva da zadrži omladinu u Levču? Zašto su rasuti po zemljama zapadne Evrope? Kažu nisu patriote. Kao što reče Oskar Vajld „Patriotizam je zadnje skrovište hulje“ u prevodu na Levački jezik to znači: bolje biti sit u Kragujevcu, Jagodini i zemljama Evropske zajednice nego gladan u Levču. U slučaju da se predomislite i da nam ne verujete Levčem će se baviti samo pesnici u velikim gradovima koji će plakati za Levčom, Levča neće biti. Neki već plaču daleko od Levča daleko od stvarnosti.

Ko će krsni kolač da nam seče?
ko će ljutu rakiju da peče?
ko će žito u snoplje da veže?
ko će konje u čeze da preže ?
ko će ženu muški da opsuje?
zbog poreza državu da pljuje?
ko će naše livade da kosi?
ko će sveću u crkvu da nosi?
ko će sutra s komšijom na sud?
ko će zbog nje piti kao lud? ko će prase da peče na ražnju?
ko će majci da posveti pažnju?
Niko brate ako i dalje glasaš za njih.Oni su vam došli glave!

Građevinarstvo i komunalne strukture
Levac se prostire na 33.000ha, ima oko tridesetak sela i dve varošice ispod 2.000 stanovnika, od toga 1.500 radnika na privremenom radu u inostranstvu.Levač ima oko 4.000 građevinskih objekata, dve zelene pijace i jednu stočnu.Od komunalnih sruktura značajno je napomenuti vodovod, kanalizaciju i organizovano sakupljanje smeća sa sedištem u Rekovcu.

* Poslednjih dvadesetak godina pod vladavinom centrala Beograda, Kragujevca, Jagodine Žitorađe i Bajčetine, Rekovac je postao grad bez nade i bez budućnosti gde caruje nelegalna građevinska gradnja objekata i bukvalno buvljak u srcu Šumadije gde caruje siva ekonomija.Sa bezbroj kafana, kafića, kioska i trafika nemoguće je živeti u 21 veku. Samo proizvodnja Levač spašava.

* Za dvadesetak godina njihove vladavine ni jedan ozbiljan građevinski projekat nije ostvaren i realizovan osim sale za fizičku kulturu, koju je jedna požarevačka centrala u poslednjoj deceniji dvadesetog veka otvarana više puta, trotoar u Rekovcu u dužini od 100 metara i nekoliko kilometara asfaltiranih puteva je totalni neuspeh svih vlasti koji su vodili Rekovac poslednjih dvadeset godina.

* Rekovac je jedina opština koja nema izgrađen parking za automobile. Centar je zakrčen parkiranim automobilima, a time onemogućen normalan protok saobraćaja Jagodina, Kruševac, Vrnjačka Banja, Kragujevac. Automobili imaju prednost nad pešacima.

* U Rekovcu ne postoji trg, pešačka zona, zaobilaznica… deo pešačkih staza je oštećeno, glavna ulica nije oprana godinama, a o sporednim ulicama da i ne govorimo.

* Oko 1.500 radnika na privremenom radu uložilo je oko 30.000.000 evra u kuće po selima u kojima niko neće živeti, a obezbeđivanjem infrastrukture i pripremom zemljišta mogao se njihov novac usmeriti u proizvodne delatnosti kako bi se obezbedio ekonomski prosperitet Levča, angažovanjem naših zemljaka i čak njihovih poslodavaca.

* Nekadašnja komunistička čeda – zadružni domovi u selima ( Županjevac, Maleševo, Sibnica, Dragovo, Bare, Prevešt, Brajnovac, Beočić i Belušić) naglo propadaju i uskoro će biti zarušeni objekti. Obezbeđivanje infrastrukture (struja, put, vodovod i kanalizacija…) uz brigu vlade Srbije i Ministarstva za ekonomiju, mogle su se otvoriti male fabrike za preradu voća, povrća, žitarica, lekovitog bilja, sušare i hladnjače. Sa novim tehnologijama donetim iz zapadne Evrope, mogu se uključiti i naši radnici na privrednom radu u inostranstvu.

* U sklopu infrastrukture vodovoda, kanalizacije i kolektora otpadnih voda skoro ništa nije urađeno za poslednjih dvadesetak godina. I ovo sada što postoji, urađeno je u komunističko vreme i veoma se loše održava. Što je najgore ostala sela mogu sanjati vodovod bez kanalizacije u 22 veku ako bude stanovnika. Kolektor otpadnih voda gradi se više od jedne decenije i ubeđeni smo neće se nikad završiti. Što se tiče nekoliko potpisanih ugovora za ovu namenu je zamajavanje stanovnika Rekovca. Sve u svemu javno preduzeće vodovod i kanalizacija je u dubiozi i kadrovski, investiciono i finansijski.

* Pijaca u Rekovcu (zelena) u Belušiću (stočna i zelena) nemaju nikakvu infrastrukturu, čak nekoliko tezgi koje sada poseduju potiču polovinom prošlog veka. Još uvek se te pijace koriste za trećerazrednu švercovanu robu kako bi se ublažio socijalni položaj građana.

* Sakupljanje đubreta i drugog otpadnog materijala, donekle je rešeno samo u Rekovcu. Ostala sela svoje đubre odlažu gde stignu po potocima, uvalama, rekama i drugim vidnim mestima. Sabirni centar i reciklaža za sve vlasti u Levču je nepoznata činjenica u 21 veku.

* Groblja u Levačkim selima su najzapuštenija u celoj Šumadiji. Odnos dugogodišnje vlasti prema našim precima je na najnižem stepenu moralne lestvice.

* Za vreme vladavine poslednjih dvadeset godina Urbanistički plan je humoristički dokument. Uovoj oblasti divlja gradnja caruje, a u Rekovcu uz prećutnu dozvolu i korupciju opštinskih struktura ova oblast je totalno zapuštena.

* Ekologija u Levču je totalno zapuštena, naročito masovnom sečom šuma gde se prećutno zadovoljava ekonomska komponenta stanovništva i time se uništavaju pluća Levča.

Industrija
Poslednjih desetak godina posle bezuspešnih privatizacija propala su sva preduzeća u opštini Rekovac : Fabrika kablova, Blagotin,podrum Levač, hotel „Levač“, Kupres, konfekcija“Trend fešn lajn“ (iako je bilo dotirano od Vlade Republike Srbije), povremeno rade dva mlina i stalno četiri benzinske pumpe. Normalno u ovakvoj državi sve ustanove vezane za budžet nesmetano rade. Konfekcija „Labod“je pokrenula proizvodnju uz izdašnu donaciju Vlade Srbije po radniku…videćemo dokle će to trajati.

* Sadašnja privreda Levča je dovedena na prosjački štap nepostojanjem novih projekata, novca i kadrova za revitalizaciju Levča. Republički organi su zaboravoli Levač.Za njih Levač ne postoji.

* Privredni prosperitet Levča nisu kiosci, radnje, mnogobrojne kafane kao i nelegalna seča šuma kao do sada, već proizvodnja: farme, tovilišta, voćnjaci, sušare, hladnjače i druge delatnosti iz poljoprivrede, obnovljivi izvori energije: sunce i vetar, iz oblasti novih tehnologija: optički kablovi i super provodnici – fabrika kablova.

* Sa proizvodnjom kamena, sečom šuma i prodajom drveta, kao i mnogobrojnih plantaža kupina i drugog voća do 20 ari i bezbroj nakupaca, nemoguće je postati deo Evrope i omogućiti stabilan ekonomski razvoj Levča.

Društvene delatnosti i socijalna politika
Na teritoriji Levča postoji 1srednja škola, 5 potpunih osnovnih škola i 14 do četiri razreda.U oblasti zdravstva 1 Dom zdravlja u Rekovcu, istureno odeljenje u Belušiću i 8 ambulanti po selima Levča.U oblasti kulture 1 gradska biblioteka u Rekovcu, muzej pod otvorenim nebom u Kaleniću (bez eksponata) i 4 manastira. U oblasti socijalne politike Centar za socijali rad i Udruženje penzonera.

* Posle toliko godina odricanja, mladi Levča završavaju na biroima za nezaposlene i u metropolama Evropske zajednice gde peru sudove i čiste ulice. Levač je po nezaposlenim ljudima (u osnosu na broj stanovnika) na prvom mestu u Srbiji.

* Srednja škola u Rekovcu (poljoprivredne, drvnoprerađivačke, i ekonomske struke) školuje kadar za prošlost, jer ni jedan svršeni učenik za poslednjih deset godina nije našao uhlebljenje na području Levča.

* Pošto su deca u svim bogatim zemljama glavni resursi društva što pre treba reformisati obrazovanje i mrežu nepotpunih osnovnih škola u Levču kojih ima 14 i koje se nalaze u selima sa jednim učiteljem i nekoliko đaka. Ogroman deo budžetskih sredstava se bespotrebno troši na takve škole. Razvijene zemlje Zapada su ovo pitanje mnogo racionalnije rešili, prevozom dece iz udaljenih sela do područnih škola tako da se ogromna finansijska sredstva od investicionih i tekućih održavanja upotrebljavaju za kvalitet nastave. U skladu sa napred navedenim sve osnovne škole na području Levča reformisati u dva centra Rekovac i Belušić.

* Zdravstvo u Rekovcu je sišlo na najniže grane i zaista je socijalno besplatno samo za najbogatije, svi ostali plaćaju i mole jer nemaju za lekove i prevoz do Ćuprije. Već trideset godina građani Levča se pitaju zašto zdravstveni centar Ćuprija, a ne zdravstveni centri u Jagodini, Kragujevcu i Trsteniku.

* Bolesni, siromašni, stari, invalidi i penzioneri prepuštani su sami sebi i dosadašnje vlasti se ponašaju kao da nisu njihova obaveza, a njima kao jedini oblik pomoći ostaje prekopavanje po kontejnerima kojih nažalost ima samo u Rekovcu.

* Prostorije Saveza penzionera izdate su za prodaju pogrebne opreme tako da im je olakšan put u večna lovišta. Ono malo vremena što im je preostalo troše sa mladima po kafanama i kafićima.

* Kulturne manifestacije u Levču su totalno zamrle. Manifestacija „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“ koja se jedanput godišnje održava u porti manastira Kalenić udaljenom dvadesetak kilometara od Rekovca uvek pred stotinak gledalaca ima prevaziđen sadržaj (izbor prve pletenice, najdužeg brka, najlepše nošnje, zaboravljenih jela i dr.) deluje veoma smešno u odnosu na bogatu tradiciju Levča i komercijanih manifestacija drugih gradova Srbije. U buduće pravi centri i rasadnici kulture mogu biti samo Rekovac i Belušić, ali uz prave timove i kadrove.

* Rekovačka biblioteka, nekad ponos građana Levča, danas je dama pred umiranjem.Svela se samo na podelu knjiga deci. Gde je izdavačka delatnost? Gde su informativna sredstva? Gde su novi sadržaji i nove manifestacije? Nema! Zato što je 30% radnika u opštini višak i sva budžetska sredstva odlaze na plate.

* Jedina pozitivna činjenica u poslednje vreme su „Levačke novine“ list mladih Levčana. Oni jedini primećuju šta se dešava oko nas i koji putevi vode u budućnost.

Poljoprivreda
Na teritoriji Levča 32% zemljišta je danas obradivo uz veoma lošu ili nepostojaću mehanizaciju – 26% obradivog zemljišta je zapušteno zbog staračkih domaćinstava – preko 62% stanovništva im preko 60 godina. Levač ima oko 3800 domaćinstava raspoređenih u tridesetak sela gde je decenijama veći mortalitet od nataliteta. Pored svaštarske proizvodnje za lične potrebe, glavna proizvodnja je voćarstvo na plantažama do 20 ari, i vinove loze do nekoliko hektata.

* Ne postojanje agrarne reforme i nedostatak novih projekata, sadržaja i novca i prevaga političkih nad ekonomskim pitanjima uništeni su razvoj sela i poljoprivrede u Levču.

* Mnogobrojni mali projekti iz oblasti poljoprivrede uz pomoć države, naših radnika u inostranstvu i novih poslodavaca i svežih kadrova mogli bi u veoma kratkom roku da preporode Levač u poljoprivrednom, prerađivačkom i ekonomskom pogledu.

* Bez projekata, kadrova, novca, pomoći države, Evropske i Svedske banke, bez grinfild investicija umreće i poslednja nada u Levču.

Kapitalni projekti
* Poljoprivreda: finalna prerada voća, povrća, žitarica, lekovitog bilja, sušare, hladnjače i drugi sadržaji. Obnovljivi izvori energije: sunce i vetar. Industrija: elektrotehnički i elektronski materijali i tekstilna industrija.

* Sa novim mladim i obrazovanim kadrovima Levač bi možda i imao sreće. Ovako već dvadesetak godina isti kadrovi vladaju Levčem, čak većina menja dresove: crvene, žute, crno-plave i šarene Jagodinske. Bez novih kadrova nema budućnosti.

AUTOR: RADOVAN RADOJKOVIĆ

Share

Napišite komentar

four × four =