Konstantno prozivanje po FB-u i širenje priče po Levču od strane par zlonamernih ljudi kako sam kriva za propast jednog razvojnog projekta, a bogami i optužbe da sam ukrala neki novac, su me potakli da napišem ovaj tekst. Malo je poduži, ali koga zanima, odvojiće desetak minuta vremana da pročita.
❗Nije mi želja da se pravdam kojekakvim mediokritetima, već imam potrebu da napokon progovorim o tome kako je jedan broj ljudi uništio projekat koji je predstavljao način da se iskoriste odlični potencijali koje Levač ima. Zapravo ne želim da pričam o tim moralnim gnjidama, već želim da pričam o projektu u koji sam se zaljubila i u koji sam verovala. Projekat zbog koga sam se vratila u svoj zavičaj, srećna što mogu da pomognem. Verovala sam da upornošću i dobrim pristupom zaista možemo da razvijemo različite vrste turizma u našoj opštini i da na taj način potaknemo i razvoj poljoprivrede, da spasimo levačka sela i zaustavimo vrtoglavi pad broja stanovnika ovog prelepog kraja.
❗Ovu priču dugujem Kaleniću, meštanima Kalanićkog Prnjavora i okolnih sela, svim ljudima koji su tada zdušno pomagali da se projekat razvije, a pre svega Siniši Temerinskom i pokojnoj Mariji Jovin, divnim kolegama iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Oni su idejni tvorci ovog projekta i nesebično su trošili svoje znanje, vreme i novac da bi pomogli opštini Rekovac da krene putem razvijenijih opština.
❗Muzej na otvorenom Kalenić je bio kompleksan projekat koji je razvijan od 2002. do 2007. godine, kada su ga nesretni lokalni političari ugasili, verujem da ni sami ne znaju zašto, a ako znaju, tim gore. Projekat se odnosio na zaštićeno područje manastira Kalenić i Regulacionim planom zaštićenog područja bili su predviđeni sledeći sadržaji:
• Etno selo (luksuzni apartmani u starim levačkim kućama- model Sirogojno)
• Uređeno saborište na kome se održava manifestacija Prođoh Levač, prođoh Šumadiju, sa kampom i sanitarnim čvorom sa svlačionicama za posetioce i učesnike sabora
• Hotel ( postojeći ruiniran objekat u centru sela za koji je bila predviđena rekonstrukcija i dogradnja)
• Izgradnja novog objekta u centru sela koji bi sadržao poštu, ambulantu i druge servise
• Podsticanje lokalnog stanovništva da se bavi seoskim turizmom, tako što bi od Muzeja dobijali besplatne projekte i savete za uređenje svojih kuća i okućnica
❗Obzirom da se krenulo od apsolutne nule, bilo je potrebno par godina da se pripremi sva potrebna projektna i ostala dokumentacija, i to vreme je iskorišteno za promociju samog projekta. Mnogi poznati i viđeni Levčani su se pridružili i pomagali razvoj projekta.
Skoro godinu dana je bilo potrebno da se napiše i prihvati elaborat opravdanosti od strane Ministarstva kulture za osnivanje institucije
👉Pored Regulacionog plana izrađeni su:
– projekti za regulaciju reke i potoka,
– projekat vodovoda za Kalenićki Prnjavor, Prevešt i Lepojević
– projekat kanalizacije
– Projekat za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
– Projekat rekonstrukcije i adaptacije zgrade u centru sela u kojoj se nalazila prodavnica
– Izvršeno je rekognosciranje starih kuća ( zahvaljujući pomoći predivnog Cileta Mihajlovića) u gornjem Levču kako bi se započelo sa otkupom i prenošenjem na lokaciju.
– Otkupljena je parcela na kojoj bi se gradilo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
– Otkupljena je zgrada u kojoj je bila prodavnica prehrambene robe i u njoj je bila otvorena i prodavnica suvenira u kojoj su meštani mogli da komisiono plasiraju svoje proizvode. Meštanke su se uključile u promociju čitave priče i izrađivale divne predmete u domaćoj radinosti.
– U istoj zgradi opremljen je etno restoran, koji je služio za organizovane posete.
– Osnovna škola koja tada nije radila je takođe delimično renovirana , zamenjeni su oluci, urađeni trotoari i pristupne staze, organizovane su dve stalne postavke ( naivno slikarstvo oparićke škole Janka Brašića i etno soba)
– Organizovane su likovne kolonije i druge slične manifestacije
– Na Saborištu je izgrađen predviđeni mokri čvor sa svlačionicama i ozidana javna česma
– Ministarstvo kulture i Ministarstvo turizma su prepoznali potencijal ovog projekta i konkurišući kod njih dobijali smo novac za izradu projektne dokumentacije i izvođenje radova
– Povezali smo se sa drugim sličnim institucijama i turističkim agencijama koje se bave receptivnim turizmom, koje su nas promovisale u svojim programima.
– Renovirali smo staru vodenicu u Preveštu koja je trebalo da bude deo turstičke ponude , a u planu je bila i kovačnica u Šljivici, jer je zaštita starih zanata bila deo programa rada Muzeja.
– Napravljen je sajt Muzeja i promotivni materijal u vidu biltena koji je distribuiran. Promocija u medijima je takođe bila intezivna.
– Izrađena je turistička signalizacija , kante za smeće, uređeno igralište
❗Kalenić je zapravo trebalo da bude epicentar verskog, seoskog, rekreativnog i drugih vrsta turizma i da se postepeno kroz turističku ponudu ožive i druge lokacije u Levču (manastiri, arheološka nalazišta , prirodne atrakcije). Povezivanje sa manastirom Ljubostinja je bio jedan od planova, kao i ponuda za rekretaivnu nastavu za decu. Muzej kao institucija je imao dvoje zaposlenih i mi smo bili sve, od čistačice, do direktora.
❗Prozivke skučenih umova da sam negde putovala na račun opštine se verovatno odnose na studijsko putovanje u Nemačku koje je platila Stalna konferencija opština i gradova, kada je promovisan ovaj projekat. Ili se možda misli na prisustvo na sajmu turizma u Milanu, koje je platila italijanska vlada, tako što smo učestvovali na konkursu, pa su neki pametni ljudi prepoznali dobru priču. Ili se misli na učestvovanje na međunardonoj konferenciji Kulturni pejzaž-savremeni pristup zaštiti kulturnog i prirodnog nasleđa na Balkanu u Banja Luci, gde smo bili jedni od izlagača i kada je ovaj projekat bio pozdravljen i veoma zapažen od strane učesnika. Da ne spominjem da sam tada išla o svom trošku, a da je opština jedva izdvojila novac za jedno prenoćište…
❗Ti isti koji su tada sve učinili da se ova priča uništi (razni konobari, politikanti, šićardžije i koristoljubci koji se provlače kroz sve vlasti) sada na sva zvona trube o ovom projektu. Oni koji ni ne znaju ništa o toj zamisli i mukotrpnom radu i trudu koji je uložen, sada to koriste da bi diskreditovali borbu meštana za svoj zavičaj, govoreći kako smo mi koji se borimo, zapravo mrzitelji Levča. A zapravo su to isti ti, koji godinama ništa ne čine osim onoga što je njihova lična korist. I to je bilo malo, nego sada sarađuju sa kompanijom koja od Levča želi da napravi rudnik.
❗Dugo nisam mogla da odem u Kalnić. Nisam mogla da podnesem da je zbog ljudske gluposti uništeno nešto što je moglo biti dobro za čitavu opštinu. Nisam mogla da podnesem da pogledam u oči Prnjavorcima koji su poverovali u projekat, počeli da se uključuju i ponadali se da će njihova deca ostati u Levču. Naši divni i vredni ljudi, koji mukom opstaju na selu, su po hiljaditi put iznevereni.
❗Rezultat tog zlodela je opusteli Kalnićki Prnjavor, prodavnica u selu odavno ne radi, u manastiru ima par monahinja. O doprinosu Vladike Jovana da se ovaj projekat zaustavi ne bih ovom prilikom.
❗U prilogu se nalazi izlaganje koje je publikovano u zborniku radova Prve regionalne konferencije o integrativnoj zaštiti, pa koga zanima detaljniji opis projekta i celog koncepta, može da pročita.
PIŠE: Marica ŽIVANOVIĆ – POLJO
Sada je kasno plakati nad propuštenom šansom, ali se nadam da će nove generacije uspeti u nekoj sličnoj zamisli.
❗Mi smo tu da Levač za sada spasemo od stranih porobljivača koji prete da nam unište ovo što imamo!
❗Znam samo jedno: LEVAČ VAM NE DAMO!