Stara priča o izgradnji pruge Kruševac-Rekovac-Kragujevac ostala je samo mit i alternativna istorija Levča – šta bi bilo danas da je taj projekat zaživeo.
Na fejsbuk stranici Levač u prošlosti aktuelizovana je priča iz Tehničkog lista iz davne 1910. godine. Tadašnji inžinjer Jovan Jiraček piše u članku o izgradnji pruge kroz tadašnju kraljevinu Srbiju od 868 km gde bi jedan krak pruge prošao na relaciji Kruševac-Rekovac-Kragujevac i to u dužini od 75 km.
Hroničar Levča, Miroslav Ž. Simić, kaže da do izgradnje pruge između Kruševca i Kragujevca preko Rekovca nije došlo zato što se tadašnje vlasti u Rekovcu nisu složile oko gradnje tzv. „gvozdenog puta“. Razlog za protivljenje: planirana je gradnja pruge uskog koloseka!?
Evo i teksta od 29. avgusta 1910. godine
ARHIVSKE ZANIMLJIVOSTI
LEVAČKI GVOZDENI PUT I (NE)SLOGA!?
Bilo je više neuspelih pokušaja (čak i urađenih projekta) izgradnje gvozdenog puta kroz Levač. Prvi put je Levačku prugu pomenuo kralj Milan Obrenović još 1886, u utorak 10. avgusta, kada je u Kragujevac stigao prvi voz iz Lapova. Ideja je bila da se od Kragujevca račvaju dva železnicka kraka, jedan za Kraljevo, drugi preko Levča za Kruševac. Ne zna se tačno zasto nije došlo do realizacije ove ideje. Uprava Kraljevsko-Srpske železnice imala je skice gradnje pruga po Srbiji u kojima se nalazi i trasa Kragujevac – Kruševac, preko Rekovca. Međutim, 1902. puštena je uska (0,76 m) pruga od Stalaća preko Kruševca do Kraljeva. Dok za gradnju pruge uskog koloseka na relaciji Kruševac – Rekovac – Kragujevac, nije bilo saglasnosti od lokalnih vlasti (trazili su veće a izgubili iz vreće).
I za vreme Karađorđevića bilo je pokušaja za prosecanje Levačke pruge, najpre 1911. koja je bila osujećena ratovima, kao i 1934/5. koja je izgleda bila samo plod predizbornih obećanja na plakatu i predizbornom govoru Nikona (Nićifor Layarević), arhimndrit manastira Kalenič i poslanik, koji 1935. dao biračima Sreza levačkog.
U prvom i drugom „petogodišnjem planu“ razvoja Titove Jugoslavije, planirana je izgradnja železničke pruge od Jagodine do Kraljeva. Izrada projekta i merenje trase obavljeno je 1951-1953. Trasa Levačke pruge išla je uzvodno levom obalom Lugomira, Levačke reke i Nadrljke. Od Nadrlja do Gledića planirano je probijanje tunela koji bi spojio prugu Kragujevac – Kraljevo – Kosovska Mitrovica sa prugom Jagodina – Kraljevo.
Nažalost svih Levčana, ni ovaj put nije bilo političkog slaganja. Sreske vlasti u Rekovcu su tražile da pruga ide pored Lugomira i Dulenke preko Rekovca za Dulene i dalje za Kraljevo, ali se opštinske vlasti u Beočiću, Sekuriču, Belušiću, Dragovu i Županjevcu, za promenu trase nisu složile, i odoše pare od pruge za Ivanjicu… Znamo da ne damo!?
Ako je za utehu, Stari Levač ima železničku prugu, koja kod Miloševa ulazi a kod Ćuprije, odnosno Ostrikovca, iz Levča izlazi.