Radovana Radojkovića nije udarilo sunce u glavu, iako mu se često pada u nesvest kad dođe u svoj rodni Levač. Dok ispija kafu na terasi svoje kuće, pred očima mu je panorama Rekovca, a britkim perom povlači liniju na horizontu.
1. Kad uvene ruža, doći ću ! Laž je bila drastična, jer ružu koju mi je dala, bila je plastična.
2. Levačka pretnja danas je veoma česta – Kada te budem udario ima da te izujem iz mesta.
3. Majka je grdila sina. Tako je bilo! – Oženi se sine i oslobodi kupatilo.
4. Imao sam s njom odnos bez zavaravanja, a onda je sledilo pola sata izvinjavanja.
5. Slavim krsnu slavu, tako je oduvek bilo, ali bih ipak ugradio fiskalnu kasu u kandilo.
6. Zaključak je veliki blam – Noćas sam spavao kao zaklan.
7. Firma koja služi za zamajavanje, je današnji zavod za zapošljavanje.
8. Bila je pametna, nije bila ovca, Pepeljuga se udala samo zbog novca.
9. Nikako brate da stignem na cilj, nije ona zagorela, već imam kratak fitilj.
10.Čekala je princa na belom konju , noć i dan, na kraju je konj došao sam.
15. Romantika za muškarce za večna sećanja, fudbalski stadion obasjan svećama.
16. Voleli smo iste stvari, želeo sam ljubab tu, ona je volela sebe a ja sam voleo nju.
17. Koju nam poruku levački vođa šalje, došli smo do dna-kopamo dalje.
18. Završili smo faks, bili smo štreberi, okreću nam leđa ko da smo pederi.
19. Za dve godine penzije će biti -nikad veće! Do tog vremena , svi penzioneri će umreti od sreće.
20. Za gastarbajtere u Levču svaka kafana prija, toči se piće zvano nostalgija.
AUTOR: RADOVAN RADOJKOVIĆ