LEVČANI U DILEMI: Hoćemo li u budućnosti novac trošiti na lečenje od teških bolesti

Poštovani građani Levča,

obraćam  vam se povodom trenutno aktuelne situacije na teritoriji naše opštine Rekovac, a u vezi sa rudarskim istraživanjima.

U proteklom periodu mogli ste čuti mnogo informacija vezanih za sama istraživanja/iskopavanja koje su često bile komplikovane, obimne i nerazumljive.

Mi kao građani ne možemo da utičemo na to ko će raditi istraživanja, ko će biti posrednik, ko će uzeti novac od svih tih eventualnih iskopavanja same rude i slično. Međutim, i te kako možemo i moramo da se bavimo i utičemo na to šta ćemo mi dobiti i izgubiti ukoliko dođe do realizacije planiranih projekata.

Naš Levač je poljoprivredno područje na kome su smešteni najlepši vinogradi i voćnjaci u centralnoj Srbiji i kraj koji se bavi proizvodnjom gotovo svih poljoprivrednih kultura zbog podobnosti klime i zemlje na kojoj se Levač nalazi.

Bilo kakvim rudarskim istraživanjima ugrožava se ceo naš region, pre svega je ugrožena pijaća voda zato što SAMO BUŠENJA koja se izvode na velikim dubinama radi provere postojanja same rude, dovode do toga da arterijske vode sa teškim metalima mogu doći u kontakt sa „žicama“ naših pijaćih voda.

Ukoliko bi bio otvoren rudnik, stepen zagađenja bi bio ustostručen u odnosu na početnja bušenja. Ruda bi se ispirala otrovnom sumpornom kiselinom, hiljadama litara kiseline, a onda bi se sve to prosipalo u našem kraju kao otpadna voda. Posledice bi bile katastrofalne!

Voda je neophodan resurs za opstanak svih nas kao i naših stočarskih farmi i poljoprivrednih useva na teritoriji opštine, dakle ukoliko ona bude zagađena, opstanak je nemoguć!

„Stručnjaci“ će reći da to zagađenje nije velikoog intenziteta i da nije opasno po čoveka i prirodnu sredinu.

Medjutim, ozbiljni,ali i pošteni, samostalni stručnjaci (medju kojima su i članovi Srpske Akademije Nauka i Umetnosti), na čelu sa dekanom Šumarskog Fakulteta u Beogradu Dr Ratkom Ristićem, drugačijeg su mišljenja!

Oni poseduju ekspertske studije i analize koje dokazuju da će realizacijom ovog i ovakvog rudarskog projekta doći do trajnog oštećenja, a negde i UNIŠTENJA biljnog i životinjskog sveta, kao i nepovratnog zagađenja kako zemnih, tako i podzemnih voda.

I sami ste svesni da je voda naš nabitniji resurs koji nam hrani naše poljoprivredne proizvode. Kroz ubiranje naših poljoprivrednih prozvoda i konzumiranjem istih unosićemo proizvode kojima nećemo moći da se pohvalimo kao ranije („probaj, ovo je domaće, zdravo i prirodno“) jer će biti zagađeno.

Mislim da je ovo dovoljan razlog da se svi složimo da treba biti izričiti protivnik bilo kakvih istraživanja, a pogotovo pravljenja nekog rudnika.Šta god da taj rudnik donese kao „dobro“, napraviće nam višestruko veću štetu koju nikada nećemo moći da nadoknadimo!

Postaviću pretpostavku da će rudnik nama nešto doneti, a to što mi od njega možemo nekada imati je samo novac. I to ne veliki novac, a i nećemo ga imati odmah, da se razumemo, ali i da ga dobijemo, njime ćemo jedino moći da lečimo našu decu i unučad od tumora koji će se javljati usled samih zagađenja iskopavanja rude, zato što će jesti otrovanu hranu, udisati otrovani vazduh i piti vodu zagađenu sumpornom kiselinom.

Novcem više nikada nećemo moći da kupimo i vratimo onu zdravu sredinu u kojoj smo se svi mi rodili i u kojoj nam deca ne bi ni znala šta je lekar.

Prirodu i onaj kvalitet poljoprivrednih namirnica koje proizvodimo sada na našim gazdinstvima nećemo moći da dobijemo više nikada!

Ukoliko sve ovo ne shvatimo ODMAH i dozvolimo bilo kakav rudnik na našoj teritoriji, ne postoji novac kojim ćemo ikada moći da vratimo naš Levač na početak, u ovo stanje u kom je sada.

Izvor zdravlja, izvor zdravih namirnica, izvor zdravog vazduha, predeo gde sve uspeva što se posadi.

Zaključiću ovu priču jednim primerom koji je i dalje aktuelan. Covid19.

U mesecima kada je sve bilo zatvoreno, kada smo se trudili da očuvamo naše zdravlje, svima u Srbiji je bilo presudno da imaju pristup vodi i hrani.

Prednost našeg lepog Levča je ta, da smo mi svoju hranu i vodu IMALI, sa naših njiva i bunara, dok su svi ostali morali sve to da kupe!

Da, morali da kupe novcem kojeg je sve manje, po cenama koje su sve veće, ako su uopšte i imali gde da kupe. Naše zdravlje ili njihov profit? Mi se pitamo!

PIŠU: Srđan Lazić | Danilo Tadić

Jedan komentar na “LEVČANI U DILEMI: Hoćemo li u budućnosti novac trošiti na lečenje od teških bolesti

  1. Bravo za tekst.Ne bi ja tu nista dodavao i oduzimao.Sve je bitno obuhvaceno.Na ovu temu potrebno je usvajati informacije od akademika,naucnika i ostalih doktora nauka koji se bave tom temom.poz.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *