Levčanin na čelu Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu

„Treba uvek verovati u sebe i svoje intelektualne kapacitete, jer je samo obrazovan čovek spreman da se suoči sa savremenim izazovima“

Petar Veselinović je redovni profesor Ekonomskog fakulteta kragujevačkog Univerziteta, a obavlja i funkciju dekana istog. Predsednik je Društva ekonomista grada Kragujevca i član predsedništva Saveza ekonomista Srbije. Obavljao je funkciju člana Gradskog veća za finansije. Rodom je iz Lepojevića, a srednju školu je završio u Rekovcu.Prof. dr Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, dobitnik je plakete zaslužnog Levčanina, koji svake godine povodom svog dana dodeljuje opština Rekovac.

 Na Ekonosmkom fakultetu zaposlen sam od 1. septembra 1996. godine u zvanje studenta pripravnika. Prolazeći kroz sva asistenstka i nastavna zvanja, 2014. godine sam izabran u zvanje redovnog profesora, a od 2016. sam na mestu dekana. Do sada sam objavio 165 naučnih radova, monografija i udžbenika iz oblasti opšte ekonomije i privrednog razvoja. Angažovan sam na sva tri nivoa studija. Nije jednostavno baviti se tekućim aktivnostima i razvojnom politikom fakulteta i neposredno raditi sa studentima držeći nastavu i ispite, ali, polazeći od činjenice da mi je rad sa studentima primarna aktivnost, uspevam sve da uskladim

– Posle dužeg vremena primetna je pozitivna tendencija koja se ogleda u većim izvoznim od uvoznih aktivnosti. Naime, Šumadija i Pomoravlje u poslednje tri godine beleže suficit u spoljno-trgovinskom poslovanju koji je dostigao iznos od 300 miliona evra krajem 2017. godine. To je odličan ekonomski pokazatelj, značajno je razgranavanje izvoza, kao rezultat, pre svega, inostranog kapitala – FCA, Jura, Siemens, koji su značajno poboljšali „krvnu sliku“ Kragujevca i okoline. Ono što je negativno, to je nedostatak javnih investicija zbog lošeg stanja u gradskoj kasi. Kad to kažem mislim i na činjenicu da, pored stranih, treba motivisati i domaće investitore različitim programima podsticaja i pomoći, koji pre svega treba da krenu od države i grada. U poslednjih par godina sve je manje finansijskog manevarskog prostora za to.  

Razvoj malih i srednjih preduzeća, porodičnih firmi, je model kome treba da teži privreda Kragujevca i Srbije. Zato su, pored pomenutih podsticaja, potrebni značajno reformisanje poreskog sistema i rad na edukaciji stanovništva, za šta je najbolji primer Italija. 

Koje biste mere predložili za „ozdravljenje“ lokalne samouprave?

U finansijskom delu jedna od mera koje uvek stoje na raspolaganju je povećanje određenih fiskalnih prihoda po osnovu koji pruža zakon. Zatim, tu je inicijativa da se poveća broj zaposlenih, što bi se odrazilo i na bolje punjenje budžeta. Ne koristi se u dovoljnoj meri potencijal apliciranja prema međunarodnim fondovima (bespovratna sredstva) koje EU opredeljuje prema lokalnim samoupravama. Formirao bih tim sastavljen od mladih stručnjaka koji bi se samo bavio praćenjem i apliciranjem prema razvojnim programima (IPA, IPARD, pretpristupni fondovi), to bi bila novina. Trebalo bi pojačati marketing kada su u pitanju atraktivne lokacije za strane investitore koje su pod monitoringom grada i imaju sve dozvole za investicionu izgradnju. Naročitu pažnju trebalo bi posvetiti jačanju javno-privatnog partnerstva u oblasti uslužnih delatnosti i, pre svega, u zaštiti životne sredine, upravljanju otpadom i otpadnim vodama, što može da donese značajan profit gradskom budžetu.

Koja grana privrede bi trebalo da bude „svetleća reklama“ Kragujevca? 

– S obzirom na to da ima dugogodišnju tradiciju bavljenja industrijskom proizvodnjom (od namenske do industrije nameštaja), kao četvrti po veličini grad u Srbiji, Kragujevac mora ponovo da postane jedan od najvećih industrijskih centara, sa blagim zaokretom ka takozvanoj inovativnoj industriji, zasnovanoj na informaciono-komunikacionim tehnologijama. Dolazak Siemens-a je nada za oživljavanje te priče.

Kako komentarišete to što ste na listi „50 najmoćnijih u Kragujevcu“ po izboru uredništva i čitalaca portala InfoKG? – Veoma mi je drago što sam na vašoj listi i trudiću se da u narednom periodu svojim aktivnostima tu i ostanem, ili možda poboljšam rang na njoj.

U Kragujevcu je uvek aktuelno pitanje Fiat-a. Kakve bi posledice po sudbinu našeg grada i države imao eventualni odlazak ove kompanije? 

– Bez razvoja bar još jednog novog modela apsorpciona sposobnost Fiatovog tržišta će da se iscrpi, bar kada je u pitanju Zapadni Balkan. Zato, ako ima nameru da i dalje funkcioniše u Kragujevcu, odnosno Srbiji, Fiat mora ozbiljno da razmišlja o novom modelu. Eventualnim odlaskom kratkoročno bi se značajno pogoršala ekonomska situacija u Kragujevcu, ali mislim da bi se taj nedostatak kompenzovao ili dolaskom novog „velikog igrača“ ili razvojem malih i srednjih preduzeća u domaćoj režiji. 

Koji je Vaš recept za uspeh?

– Recept za uspeh je gvozdena vera u sebe, istrajavanje u svojim idejama i planovima koji bi trebalo da budu potkovani kvalitetnim obrazovanjem i stalnim neformalnim usavršavanjem.

Prijateljski sajt infokg.rs/JOVANA MLADENOVIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *