MOJ RODNI GRAD

Ovakvih gradova kao moj rodni grad ima mnogo. Ima ga i kod vas. Gde god bili duh mog rodnog grada provejava. Cela Srbija je moj rodni grad. Zavijen u svoje protivrečnosti i podeljen na klike, sekte, grupe i grupice moj rodni grad bez srama i stida zatire sve ono što je stručno i sposobno. Komunizam u liberalnoj verziji. Jednakost u blatu. Grad kompromisa i političkih ambicija, doseljenika i raseljenika. Grad golubara i preletača. Odskočna daska za karijere u obližnjim velikim gradovima. Moj rodni grad poseduje sve ono što je potrebno za uspeh ali grad u kome dominira neuspeh. Moj rodni grad je zaboravljen i zapostavljen.

Moj rodni grad investitori zaobilaze kao đavo od krsta. Od stranog kapitala koji je ušao u moj rodni grad je samo jedna kineska radnja. A i nije baš da ga sve zaobilazi, grad i poplave su redovni gosti mog’ rodnog grada. U mom rodnom gradu se uvek znalo ko nosi pantalone a ko kroji kapu. Svi koji su dolazili na vlast, obećavali su ekonomsko čudo. Kada su odlazili sa vlasti izvinjavali su se što su pokušavali. Moj rodni grad je grad uništene ekonomije. Prevrtanjem zemlje, povrće i voće na malim posedima su glavni izvor prihoda.

U mom rodnom gradu mere štednje izražene su kroz smanjenje plata i penzija, neće dati nikakve pozitivne rezultate. Takav potez vlasti samo je smanjio kupovnu moć i povećao već viđeno siromaštvo građana. Dokaz navedene tvrdnje je smanjenje novca u džepovima građana, potrošnje, proizvodnje a pospešiće i otpuštanje radnika. A šta ima i da se otpusti kad ni jedna fabrika u mom rodnom gradu odavno ne radi. U mom rodnom gradu sve ljude možeš varati neko vreme ali ne možeš sve vreme. Jedini izlaz iz navedenog stanja je proizvodnja i reindustrijalizacija.426113_1393912074233495_6774453168379320270_n

U mom rodnom gradu kontrola medija i cenzura ne postoje pošto i nema informisanja građana osim povremenih volonterskih izdanja mesečnih novina.

U mom rodnom gradu postoji srednja i visoka škola sa preko dvesta učenika i studenata. Obrazovanje je iznad svega. Nažalost u mom rodnom gradu ove godine je upisano jedva pola razreda u prvi razred osnovne škole. Decenijama je veći mortalitet od nataliteta. Ogroman broj mladih i obrazovanih ljudi sedi po kafićima i igra se zanimljive geografije. U njihovim razgovorima se pretežno čuju gradovi: Minhen, Beč, Toronto, Kuvajt, Emirati, Čikago….Šeme i dileme kako se snaći i gde pobeći.

U mom rodnom gradu oko dve hiljade nezaposlenih u Zavodu za zapošljavanje čekaju Godoa uz obaveznu pretnju nadležnih: – Nadamo se da se nećemo videti pre penzije. U mom rodnom gradu zaboravljeni nikad ne zaboravljaju one koji su ih zaboravili. Govoriti ružno o nekome je loše samo ako smo mi oni o kojima se govori. U mom rodnom gradu građani uopšte ne utiču da se bolje i prijatnije osećaju. Deo građana su puni zlobe, podcenjivanja, različitosti, želje za osvetom svakom ko je i malo drugačiji ili koji se ne slaže sa stavovima drugih. U mom rodnom gradu sve se nameće i građani prihvataju kao da nemaju sopstvenu glavu za razmišljanje. Međutim deo građana se bori prsa u prsa sa nevidljivim virtuelnim protivnikom. Oni jedini znaju sve. Oni su pobedili NOLETA. Sve im cveta. Sve ih oduševljava. Oni i njihove „biblioteke“ jedino ispravno rade.

U mom rodnom gradu žene su oduvek bile sve u životu – radost, patnja, ljubav, tuga i oslonac. U mom rodnom gradu ženama se ne oprašta uspeh. Više se zapaža kako izgledaju nego šta govore. Muškarci još uvek ne priznaju ženama prava i one se još bore za jednakost. U mom rodnom gradu žene ne veruju u sjaj očiju muškaraca i zaključuju da je to verovatno svetlo koje prodire kroz njihovu šuplju glavu. U mom rodnom gradu žene se ponašaju kao senke – ako trčiš pred njima izmiču, ako bežiš od njih idu za tobom.

U mom rodnom gradu stvarnost je nijansirana iz sadašnje opore svakodnevnice, gde je stvarnost mnogo jača od ovog mog novinskog članka. Moj rodni grad je preopterećen prošlošću kao svedočanostvo jednog vremena i odolevanju života. Sadašnjost je zaspala u topli optimizam u ružičastim naočarima. U ime budućnosti mom rodnom gradu je predloženo da se prošlost dekretom zaboravi. U mom rodnom gradu miševi prvi napuštaju brod koji tone samo onda kada im dođe iz fotelje u glavu da pobegnu glavom bez obzira. U mom rodnom gradu vladaju jednodimenzijalni ljudi sa izrazitim odsustvom duha i inteligencije, nametljivim pretenzijama ali samo u jednom mandatu.

U mom rodnom gradu su pravi prijatelji kao zvezde, ne možeš ih uvek videti, ali uvek znaš da su tu. Mnogo ljudi će ti prolaziti kroz život, ali samo pravi prijatelji će te voleti i ostaviti trag u srcu.

U mom rodnom gradu nekada se slušala izvorna narodna muzika, potom šumadijska „dvojka“ komponovana na bazi izvorne muzike i danas su građani prešaltovani na narodnjake i naprednjake srpsko – turskog i arapskog zvuka. Kič i šund u svim sferama života, u kulturi, politici i svakodnevnici. U mom rodnom gradu se na politiku gleda kao na fudbal. Navija se, podržava se i vređa, čak do tuče i osvetoljubivosti.

U mom rodnom gradu suprotnosti se idealizuju. Poređenja su filozofska. Logika ne postoji: -Spavao sam noćas kao zaklan; bio sam pijan kao majka; propao sam kao muda kroz iscepane gaće… a tek pretnje? One su vrhunac cinizma srpskog književnog jezika: – Nemoj da te izgazim kao ćopav kačket; kada te budem udario ima da te izujem iz mesta; nemoj da te prospem k’o pirinač. Naročito je efektna dobrodošlica: – ‘De si bre pizda ti materina nema te sto godina? U mom rodnom gradu poređenje ljudi i životinja su normalna pojava, kao pohvala i kao uvreda: – Vidi ga, jak k’o sivonja; pametna je kao pčela; lukava je kao zmija; glup je kao konj; vidi ga obična volina;…..glavna parola je bila i ostala: – Sad’ neću ni kako ja hoću…..to su pravi biseri mog rodnog grada.

Moj rodni grad je grad u kome je hrana pravi ideal: – „kilo“ pečenja i „kilo“ vina. Jede se samo ono meso koje ima majku. Sve ostalo je salata koja je uvek u drugom planu.

U mom rodnom gradu rođena je moja prva ljubav. Nekada sam ravnao moje srce po njenom satu. Ona je bila pauk a ja sam bio zarobljen u njenoj mreži… a onda je u moj rodni grad došao gastarbajter sa mercedesom iz sedamdeset i neke i ona je otišla u svet bez pozdrava.

U mom rodnom gradu će goreti večna ljubav. Ja ću svoj rodni grad zauvek grliti i voleti.

SREĆA NjEGOVA JE ŽELjA MOJA!

PIŠE: RADOVAN RADOJKOVIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *