Zoran Vulović vlasnik je kompanije “Vulović group”. U firmi se proizvode i montiraju autobusi i kamioni u saradnji sa beloruskom kompanijom MAZ, a odnedavno i trolejbusi; razvijaju se sopstveni modeli autobusa. “Vulović” obavlja javni gradski prevoz u Kragujevcu i Kraljevu, a u sklopu kompanije su i dve gasne stanice. Naš sagovornik počasni je konzul Republike Belorusije u Srbiji.
Slažete se sa tezom da je privatni sektor daleko efikasniji od javnog. To ste kroz sopstveno poslovanje dokazali više puta, najpre ulaskom u sistem gradskog prevoza u Kragujevcu. Kako se stvorio pogodan trenutak za javno-privatno partnerstvo?
– Ovih dana navršilo se 15 godina od kako smo ušli u sistem javnog gradskog prevoza u Kragujevcu. Tadašnji prevoznik, Autosaobraćaj, koji je nažalost danas nestao, nije bio u stanju da ispuni vozni red. Tada smo pobedili na tenderu i ušli u javni gradski prevoz sa 9 vozila, a danas ih imamo 28. U zemlji je sve vezano za transport, a u društvenom sektoru ova preduzeća mahom su propala. Privatni sektor daleko je efikasniji, a od 2001. godine postoji preporuka da sva javno komunalna preduzeća treba da budu privatna.
To se potvrdilo i sa kraljevačkim Autotransportom, pa ste i u tom gradu u sistemu javnog gradskog prevoza.
– Držimo gradske i prigradske linije u tom gradu. U Kraljevo smo otišli kada se njihovom autoprevozniku dogodila ista sudbina kao našem Autosaobraćaju. Rukovodstvo nas je pozvalo da pomognemo jer su ostali bez prevoza, otišli smo i stabilizovali sutuaciju. Očekuje se tender na 10 godina, što je dobar prostor za investiciju ako budu povoljni uslovi.
Kako ste zadovoljni sistemom javnog gradkog prevoza u Kragujevcu, a kako međugradskim?
– Trudimo se da naš deo posla radimo tako da korisnici gradskog prevoza budu zadovoljni. Kompletnim sistemom nisam zadovoljan, potrebno je više linija, više autobusa, bolja povezanost. To bi značajno umanjilo učešće „linijskog“ prevoza koji gradu mesečno „otkine“ između 7 i 9 miliona dinara. Ipak, mrežu linija, cenu prevoza i slično diktira sam grad, a investicije u gradski prevoz su ogromne. Sa lokalnom samoupravom imamo odličan odnos.
Kragujevac sa Beogradom ima dobre veze, kao i sa Čačkom i Kraljevom, Sa Novim Sadom solidne, ali sa Nišom loše, pa se tu otvara mogućnost proširenja posla.
Kako ocenjujete situaciju u Srbiji kada je reč o saobraćaju?
– Saobraćaj u Srbiji je u katastrofalnom stanju, mnogo je rada na crno, neprijavljenih vozača, loših vozila, loša je infrastruktura… Ne vidim da će se taj sistem skoro promeniti, nema volje da se on promeni. Mi uredno sve plaćamo, registrovani smo, vozači su nam prijavljeni. U gradsku kasu od nas se ulije 8 miliona dinara mesečno.
Kompanija “Vulović group” pozicionirala se kao lider na tržištu u proizvodnji gradskih autobusa zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji sa beloruskom kompanijom “MAZ”. Kako je sve počelo?
– Saradnja sa MAZ-om počela je pre 15 godina. To je velika fabrika, značajna za privredu Belorusije, zapošljava 24.000 ljudi. Mi smo njihovi dileri i proizvođači autobusa na njihovoj školjki. Prva dva autobusa kupio sam od njih i bio jako zadovoljan kvalitetom. Oni su nam ponudili da budemo zastupnici za celu bivšu Jugosaviju i tako je počela saradnja na osnovu koje 40 ljudi ima posao. Dobili smo besplatne licence za proizvodnju autobusa od 18, 12 i 8 metara i za montiranje trolejbusa. Veliki je kapital da vam to neko da.
Sa MAZ-om radimo i na proizvodnji kamiona. Smatram da na srpskom tržištu postoji jedna ogromna rupa kada je reč o kamionima, posebno za komunalnu oblast.
Kakve povratne informacije imate iz Beograda o prvom trolejbusu iz Kragujevcu koji je u njihovom sistemu javnog prevoza?
– Uspešna saradnja na proizvodnji autobusa i kamiona sa MAZ-om proširena je i na sklapanje trolejbusa. Na ulicama glavnog grada je naš prvi trolejbus, u probnoj vožnji i za sada su sve informacie povoljne. Smatram da su trolejbusi veliki potencijal, a u okolnim zemljama se u naredne tri godine očekuju veliki tenderi za nabavku ovih vozila, samo Rumunija će potraživati više od 250, a tu su i Mađarska, Grčka.
Često ističete da je vaš favorit prirodni gas. Čime to praktično demonstrirate?
– Uspešno smo realizovali projekat proizvodnje gradskog niskopodnog autobusa sa pogonom na prirodni komprimovani gas, on predstavlja krunu saradnje sa fabrikom „MAZ“. Životna sredina i njena zaštita predstavljaju važne teme za našu kompaniju, a proizvodnja ovih autobusa predstavlja praktičan primer za to. Takođe, prirodnog gasa će biti za još 150 godina, a nafte samo za 30. Kragujevac je jedan od retkih gradova koji ima 50 odsto autobusa sa pogonom na prirodni gas.
Od 2010. godine napravljena je i gasna stanica u Kragujevcu, a dobar deo prihoda dolazi i od gasne stanice u Nišu koja je u našem vlasništvu.
Razvijate projekat sopstvenog modela elekstroautobusa. Dokle se stiglo u tome?
– Taktiziramo oko završetka jer se stalno pojavljuju neke nove tehnologije. Model je na bazi školjke fabrike MAZ. Bilo bi dobro da Kragujevac uvede upotrebu elektro autobusa, to je svetska tendencija, ali je potrebna i infrastruktura za to, pa sigurno ne bi bilo brzo ostvarivo.
Planovi kompanije “Vulović group” odnose se na širenje kapaciteta. Kakvo „osveženje“ pripremate za tekuću godinu?
– Prošle godine kupili smo pet kamiona za sopstvene potrebe. Sada imamo sve licence za međunarodni putnički i teretni saobraćaj i ove godine aktiviramo taj posao. Radićemo uvoz i izvoz za potrebe trećih lica, a prioritet su nam tržišta Rusije i Belorusije. Dobar potencijal tu postoji.
Uspešna saradnja sa Belorusijom krunisana je 2013. godine Vašim proglašenjem za počasnog konzula te zemlje u Srbiji. Kako se snalazite u toj ulozi?
– To je prvi konzulat u Kragujevcu od Miloša Obrenovića na ovamo. Predsednik Lukašenko dodelio mi je tu titulu i to je najveća počast koju neko može da doživi, uživam u vršenju te funkcije. Biti priznat u svojoj porodici, zgradi, ulici, gradu, velika je stvar, a imati titulu počasnog konzula, to je neprocenjivo. Naročito sam ponosan na rečenicu: Molim nadležne organe Republike Srbije da mu omoguće vršenje njegovih funkcija, da mu pruže pomoć i zaštitu i da mu dozvole da uživa sva prava i povlastice koje pripadaju njegovoj funkciji i zvaničnom svojstvu. Titula nosi i obaveze – učestvujem u radu međunarodnih komisija obe zemlje, uspostavljanju ekonomskih veza, kulturne saradnje, tu ste da izađete u susret njihovim državljanima i pružite podršku našim ljudima tamo, povezujete firme iz naše dve zemlje. Zbog saradnje sa Belorusijom često odlazim u tu bratsku zemlju i tamo se osećam kao kod svoje kuće. Belorusija je zemlja koja može samo da vas zadivi, a Minsk je jedan od najčistijih gradova u kome sam bio, sija, prelep je, stalno se gradi i radi.
Zastupate tezu da su ljudi najveći kapital jedne firme. Kakvu radnu atmosferu volite da vidite u svojoj?
– Najveće ulaganje je u znanje, a najvredniji su ljudi koji su vrsni poznavaoci oblasti kojima se bave. U firmi me niko ne zove gazdom, ovde rade ljudi koji imaju nameru da se odavde i penzionišu. Menadžemntom sam jako zadovoljan, atmosfera je porodična, plate redovne. Ne volim formalne odnose, u neposrednom smo kontaktu, uvek sam tu za razgovor, vladaju obostrano poštovanje i uvažavanje. Najveći kapital jedne firme zaista jesu ljudi, sve što zavisi od jednog čoveka se ruši. Ovde Zoran pomaže, ali ceo operativni sistem je na menadžmentu. U Kragujevcu i Kraljevu zapošljavamo 280 ljudi, ponosan sam što za Novu Godinu delimo 93 paketića, a imamo zaposlenu koja je već 6 godina na porodiljskom bolovanju.
Godišnji promet kompanije je 2,5 milijardi dinara, a profit 1.5 milijardi. Od toga, gradski prevoz u Kragujevcu nosi oko 30 odsto, a najveći deo dolazi iz proizvodnje i montaže autobusa.
Koji je Vaš recept za uspeh?
– Recept za dugovečnost je da ne preskačete stepenice razvoja i u životu i u poslu. Investirati oprezno, ali imati široke poglede, pratiti konkurenciju i tendencije u društvu. Presudna je i procena klime u kojoj se radi, a ona u Srbiji nije baš sjajna. Favorizuju se strane firme, ja to razumem, treba podržavati velike sisteme, ali podrška treba i domaćim privrednicima, i nama manjima. Veliko je opterećenje na domaćim firmama. Još se luta u kom pravcu se ide. Morate da radite više nego drugi, da se mnogo trudite i budete istrajni u svom cilju. Ako verujete da možete da pomerite planinu, jednog dana ćete se setiti da možete i da je zaobiđete.
Kako komentarišete činjenicu da se nalazite na listi „50 najmoćnijih u Kragujevcu“ po izboru uredništva i čitalaca portala InfoKG?
– Prija mi što sam na vašoj listi, ali ne znam da li je najmoćniji prava reč. Možda bi bilo bolje da je zovete listom uspešnijih u Kragujevcu. Raduje me što tu vidim dobre firme poput Trnave, Morave, Nikoma, a smatram da Braca Milanović definitivno treba da bude na prvom mestu.
IZVOR: Prijateljski sajt infokg.rs/JOVANA MLADENOVIĆ