Naše Levčane niko ništa ne pita. U Levačkim novinama oni dobijaju priliku da kažu kako vide stanje stvari u rekovačkoj opštini. Evo jednog pogleda na aktuelnu društveno-političku situaciju u Rekovcu i Levču.
U Levču se ne daje prilika pravom čoveku i kao opština smo u tipičnom izumiranju. Prognoze su uznemirujuće i pokazuju da će za koju godinu Rekovac postati „mesna kancelarija“.
-U Levču više ne možemo ni pekmez da pravimo. To nije neka nauka, imamo ljudstvo, mnogo zasađenih šljiva, to ne traži velike investicije, ali mi smo u rasulu.
-Možda su predstojeći izbori poslednja šansa da se nešto u opštini promeni. Levač izumire galopirajućim trendom. Trebalo bi pružiti priliku onima koji rade pošteno da bismo imali korist od tog rada. Zdrava ekonomija funkcioniše na principu ravnoteže interesa. 
-Levač propada, a pojednci ubiraju privilegije i dotacije. Levač se ne sme svesti na nivo mesne kancelarije. Moramo da budemo opština, pa makar imali i dve hiljade stanovnika, ali nije potreban ovoliki opštinski personal. Ne dajmo da propadne Levač, jer je on praktično moja vizija. Levač je trougao između Kruševca, Kragujevca i Kraljeva. Levač nije ni Jagodina, ni Kragujevac, već posebna geografsko-istorijska celina, nalik nekom podregionu.
-U tursko vreme, mi smo pripadali jagodinskom kadiluku. Turci jesu bili zaostali, ali su oni imali vrlo dobru administraciju. Mi mnoge istorijske podatke o našim selima možemo da saznamo ako dođemo do turskih izvora. Znam, na osnovu nekih narodnih priča, da je neki Turčin ubijen na prostoru između Motrića i Bara. Naišao sam na kamen koji podseća na muslimanske nadgrobne spomenike, to je sada kamen međaš.
Na pitanje da li je Rekovac nepravedno otišao pod skute Pomoravskog okruga i da li bi bolje funkcionisao kao zasebna celina ili kao deo Kragujevca, Vulović kaže sledeće:
-Niti Rekovac treba da bude deo Kragujevca, kao što neki žele, niti Rekovac treba da bude Pomoravski okrug, iako na Jagodinu treba gledati kao centar Pomoravlja. Rekovac je posebna geografska celina i mogao bi da „kneževina“, ali ne u monarhističkom smislu – zaključuje on.
U tursko vreme Levač je zahvatao i Bagrdan, a to je drugo krilo s leve strane Morave. Ova kotlina levkastog oblika jeste Levač.
-Kad bi se stvari uredile, ovde bi život mogao da bude kao u Kneževini Lihtenštajn. Imalo bi šta da se uradi i od one zapuštene zgrade zadružnog doma u Barama. Imam ideje, ali treba dati inicijativu čoveku koji ima šta da uradi i neophodno je stimulisati ljude raznim podsticajima da ostanu ovde.
Naš sagovornik na kraju otkriva šta je spas za Rekovac.
-Spas za Rekovac je u negovanju poštenja koje se ne može ostvariti bez svestranog realizovanja zlatnog pravila morala „ponašaj se prema drugome kao što želiš da se drugi ponaša prema tebi“. Postupati dobro, pravilno i lepo i ne čini drugome što tebi nije milo. Spas za Rekovac leži u tome da se svako iskreno okrene zdravom moralnom življenju, kao što postoji samo jedna geometrija, tako i moral. Ovo pravilo mora da bude zajedničko svim čestitim ljudima i vernicima i nevernicima. Ovo je inverzija vrednosti i perverzija razuma.
-„Hulje lepo zbore, ali nitkovski rade“. Tragedija je u tome što mi imamo mnogo njih koji se prave da su pošteni a nagrabili su se svega. Neke treba pitati za imetak koji imaju i kojom matematikom to opravdavaju. Na grobu moga oca piše – ko hoće časno, ne može lasno. Opština se, kao i država, gradi na zdravom temelju, a ne na pesku. Da ne bude kao u Bibliji – dođoše vode, dunuše vetrovi i sruši se kuća! Tamo gde caruje stanje – bruka, neznalica, zloba i podmetalo, propast Izrailju. Ovde se gazi pravi čovek i ovde se pravom čoveku ne daje da dođe do izražaja. Ne može narod da voli onog ko puni svoje džepove i čerupa državu. Država, kao i opština, je nešto sveto, ima teološku dimenziju.