Vodeći se principom obnavljanja i očuvanja celokupnog ekosistema planete, stalnim inoviranjem i promenama navika društva „Centar za savremenu edukaciju i komunikaciju“ u saradnji sa „Mladim poljoprivrednicima Srbije“ realizuje projekat „Implementacija modela cirkularne ekonomije recikliranjem plastičnog otpada iz poljoprivrede“. Akcenat je stavljen na podizanje nivoa svesti kod poljoprivrednika i đaka iz stručnih poljoprivrednih škola po pitanju pravilnog odlaganja plastičnog otpada iz poljoprivrede.
Sve ono što bi svako od nas trebao da zna, vezano za plastičan otpad iz poljoprivrede je da se on sastoji od folija za plastenike, folija za sadnju, mreža za zaštitu useva, folija za silažu i pakovanje, creva za navodnjavanje, gajbica za sortiranje proizvoda… Plastika nije biorazgradiva i dugo ostaje u prirodi nakon odlaganja, pa je neophodno odvojeno sakupljanje i zbrinjavanje.
Najveći deo iskorišćene plastike završi na deponijama, spaljuje se na poljima stvarajući dioksine i druge zagađivače ili se jednostavno baci izvan gazdinstva. Ovakav način je neprihvatljiv sa ekološkog stanovišta. Nepropisno odlaganje i spaljivanje plastike uzrokuje generisanje visoke koncentacije opasnih supstanci sa toksičnim dejstvom čije oslobadjanje u vazduh, kasnije i u zemljište direktno ugrožava zdravlje ljudi i životinja putem lanca ishrane.
Ako bi se reciklirala sva naša plastika smanjili bi korišćenje nafte i uštedeli bi 25% prostora naših deponija. Da bi se reciklirala, plastiku je prvenstveno potrebno prikupiti. Prikupljanje plastike najbolje je vršiti po standardima operatera koji će kasnije pokupiti, odnosno po pravilima firme/postrojenja gde se odvozi prikupljeni otpad. Postupak prikupljanja plastičnog otpada počinje onog trenutka kada poljoprivrednici kontaktiraju operatera i dogovore termin za prikupljanje ili odnošenje otpada. Tada definišu sve detalje (priprema otpada za sakupljanje i transport, otkupna cena ili zamena za novu robu). Oganizovanje više proizvođača/poljoprivrednika pre kontaktiranja operatera kako bi
ispunili zahtev za minimalnom količinom potrebnom za izlazak operatera na teren. Takođe, moguće je dogovoriti i dostavljanje plastičnog otpada do postrojenja operatera ili nekog drugog ugovorenog mesta.
Reciklaža plastike iz poljoprivrede podstiče i pospešuje cirkularnu ekonomiju – savremeni model ekonomije i poslovanja čiji je osnovni izvor ekonomskog rasta što veća ponovna upotreba materijala iz proizvoda koji su završili svoj „životni ciklus” i što manje korišćenje novih resursa. Cirkularna ekonomija predstavlja regenerativni ekonomski sistem u kojem se vodi računa o životnoj sredini, štede prirodni resursi, smanjuje se količina otpada za deponovanje, a pri proizvodnim procesima obraća se pažnja i na potrošnju energije i stavlja akcenat na korišćenje obnovljivih izvora energije. Uvođenje modela cirkularne ekonomije u strateška dokumenta lokalnih samouprava je ono zašta se „Centar za savremenu edukaciju i komunikaciju“ i „Mladi poljoprivrednici Srbije“ zalažu kroz ovaj projekat, ali i ono zašta će se zalagati i u budućnosti kroz svoje delovanje.
Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji.
Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.
Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.