Ponosan na svoje junačke pretke

srb-Rekovac-678x381Slavoljub Vuletić čuva priče i o čukundedi. Još održava spomenike pradedi i dedi.

Malo je Srba koji znaju imena svojih dalekih predaka, a sećanje im uglavnom seže najdalje do pradedova. Slavoljub Vuletić iz Ratkovića kod Rekovca ne samo što dobro poznaje svoju lozu, već ljubomorno čuva uspomene i predanja o njima.

On održava spomenik svog čukundede, hajduka Vulete Milosavljevića Paramana, kao i spomenik dede Mihajla Mike Vuletića, a u kovačkoj radionici s ponosom pokazuje i čekić od sedam kilograma, koji je on doneo iz Soluna.

Pošto je Vuleta bio hajduk, nije želeo da ga sahrane na seoskom groblju, već na imanju. Njegovi sinovi Jovan, Mladen, Andrej i Miloš ispunili su očev zavet. Slučaj je hteo da se u blizini njegovog spomenika izgradi put Rekovac – Kragujevac, a s druge strane put Kragujevac – Kruševac, tako da se grob praktično nalazi na raskrsnici ovih drumova. Slavoljub ga je pre nekoliko godina renovirao, a nedavno je postavio i ploču, koju su uradili još 1990. godine povodom 175 godina od Drugog srpskog ustanka i 300 godina od velike seobe Srba pod Čarnojevićem.
– Čukundeda Vuleta se u Ratković iz Vučitrna doselio 1778. godine. Šiptari su mu silovali i ubili sestru Draginju. Njihov otac, čije ime potomci ne znaju, pobio je ubice, pa su morali da pobegnu u Srbiju.

DEDA SOLUNAC

– OTAC Ljubiša pričao mi je da je deda tri puta bio ranjen. Prvi put odmah 1914. godine kod Kraljeva, 1918. godine kod Zaječara, a treći put su ga ranili Arnauti kada su prelazili Prokletije. Srećom, nijednom nije bio teže ranjen. U Velikom ratu je preležao tifus. I tada je imao sreće. Upoznao je doktorku Grkinju, koja ga je krišom lečila i davala mu više lekova nego što su dobijali drugi vojnici. Grkinja je htela i da se uda za dedu, ali on se vratio supruzi Stanimirki – kaže Slavoljub.

HAJDUKOVANjE I ŽENIDBA

POŠTO posle ubistva paše Vuleti više nije bilo povratka u selo, odmetnuo se u Gledićke planine. Tu je našao družinu hajduka. Pošto je imao dobar vid, predvodio ih je noću. Presretali bi Turke koji su pljačkali sela, pobili bi ih, uzeli malo novca, a ostalo vratili seljanima. Vuleta je kasnije učestvovao u Prvom srpskom ustanku, odlikovan je Zlatnom Karađorđevom zvezdom, a u Drugom srpskom ustanku odlikovan je Zlatnim Takovskim krstom.

PIŠE: ZORICA GLIGORIJEVIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *