Ćumurana braće Milana i Petra Jankovića jedina u rekovačkoj opštini. Preko cele godine seku šumu i prave ćumur, a kupaca sve manje, pa na zalihama imaju oko 600 džakova.
Progutao sam pun kamion prašine za ove dve decenije rada u ćumurani. Sve je teško. Ne znam da li je teže seći drva u šumi i dovoziti ih, ložiti ćumuranu ili pakovati ćumur u džakove – priča Milan Janković, rodom iz Ravanice kod Kraljeva, vlasnik jedine ćumurane u rekovačkoj opštini.
On, njegov rođeni brat Petar, koji mu povremeno pomaže, i poneki sezonski radnik rade gotovo cele godine. Čak i zimi, kada vremenski uslovi dozvoljavaju. Dim se ne vije samo kad padnu snegovi, jer je tada nemoguće dopremiti drva iz šume.
– Najmanja nepažnja može da izazove tešku povredu. Potom, drva sečemo na manje oblice kojima punimo ćumuranu i zapalimo ih. Drva moraju da gore deset dana. Kada se ćumurana otvori, nema stajanja dok se potpuno ne isprazni i ćumurom ne napunimo 120 džakova – opisuje Milan.
Pošto ne smeju da se udaljavaju dok drva gore, a ćumuranu moraju da lože izjutra i uveče, Jankovići su napravili kućicu s krevetom na sprat, u kojoj spavaju. Braća su se navikla i da sama kuvaju, operu garderobu i sudove i izdrže velike zime. Drago im je kada ručkom i rakijom mogu da počaste putnike namernike. Najzadovoljniji su kad je lepo vreme, jer mogu da uživaju u čistom vazduhu i poju šumskih ptica, budući da se ćumurana nalazi u potesu „Lisa“, na 750 metara nadmorske visine, u neposrednoj blizini Samara, najvišeg vrha Gledićkih planina.
– Posao je mnogo težak, ali nešto mora da se radi. Eto, brat je radio u „Fabrici vagona“, ali je ostao bez posla, a ja radim u sportskom centru u Kraljevu i povremeno mu pomažem. Doduše, potes jeste mnogo lep. Oživeo je 2000. godine, kada je urađen put, koji spaja levački i gružanski kraj – navodi Petar.
KUPCI NE PLAĆAJU
Braća Janković kažu da je prodaja ćumura stala, pa na zalihama imaju oko 600 džakova. Vlasnici kafana, koji su i najveći kupci, više puta im nisu platili, pa svoj proizvod ne daju više bez para.
Kažu da je ranije bilo bolje, jer je ćumur bio skuplji, a ćumurana je bilo manje, pa su i više zarađivali
PIŠE ZORICA GLIGORIJEVIĆ – Novosti