Slučajnost ili opomena, tek na razdaljini od samo dvadesetak kilometara u selima Komaranu, Tečiću i Kolaru duž puta Rekovac – Jagodina, zapisi više nisu dostojanstvena stabla iz davnina.
– Mislim da je to što se desilo sa zapisima u Kolaru, Tečiću i Komaranu Božija opomena, najava zla koje preti tim selima – kaže Goran Jovanović iz Bara kod Rekovca koji nas je odveo do zapisa u Komaranu, za koji se pretpostavlja da je star oko 250 godina.
Stablo vitalno, a grana se osušila i pala!
Reč je o hrastu lužnjaku, čija se . Nalazi se na brežuljku u šumi iznad sela i do njega može da se dođe terenskim vozilom ili pešice.Stablo zapisa je prilično vitalno, a ostale grane krasi sveže, zeleno lišće.
Konci za sreću oko zapisa
Jasen u rekovačkom Tečiću, takođe seoski zapis, počeo je da se suši pre tri godine, a onda ga je jak vetar prošle zime bukvalno iščupao iz korena. Zoran Milutinović (48) iz Tečića, čiji ga je deda LJubomir zasadio pre 90 godina u potesu Rotiće dva kilometra od sela, misli da to nije nikakvo predskazanje i da je sreća što je pao na stranu na kojoj nisu dalekovodi i bašte, jer bi izazvao veliku štetu.
– Stablosmo poklonili crkvi, jer kod nas je 1989. godine počela da se gradi seoska crkva i Crkveni odbor je pitao da li to drvo može da bude zapis, mi smo dozvolili što znači da je drvo crkveno i ne znam zašto bismo se plašili, jer nismo ga mi osušili. Mislim da to ne naslućuje nikakvo zlo, a vladika je odobrio da ga iseku i odnesu – kaže Milutinović.
Piše ZORICA GLIGORIJEVIĆ, novosti.rs