TROVANJE: Poštaru Goranu Jovanoviću Kemišu pečurke umalo došle glave

Poštaru iz sela Bare, kod Rekovca, Goranu Jovanoviću Kemišu (56), glave umalo nisu došle samo dve pečurke – otrovne.

Kada se 30. maja vraćao s posla, kaže, svratio je u obližnju šumu da nabere pečurke kojih je bilo baš mnogo, jer im je pogodovao dotadašnji kišni period. I, dok je sakupljao vrganje i lisičarke, ugledao je „dve prelepe sunčanice“, pa je od njih kasnije pripremio ručak i uopšte nije osetio bilo kakvu razliku u ukusu. Međutim, samo petnaestak minuta kasnije, osetio je mučninu u želucu, uz bol u glavi i ekstremitetima, ali nije uspeo da izađe u dvorište i udahne svež vazduh – srušio se posle samo nekoliko koraka i više ničega se ne seća…

– Onesvešćenog i u lokvi krvi pronašle su me šestogodišnje unuke Dunja i Vanja. Odmah su pozvale moju suprugu Vesnu i oca Milena, koji su alarmirali Službu hitne pomoći, čija je ekipa konstatovala slabe otkucaje srca. Preživeo sam zahvaljujući lekarima Doma zdravlja, koji su me održali u životu do Kliničkog centra u Kragujevcu, gde su tamošnji stručnjaci bdeli nada mnom i borili se da ne umrem. Jer čitavih 17 sati bio sam u komi – objašnjava Jovanović.

Kada se probudio, seća se, bio je vezan zbog halucinacija i dezorijentacije usled dejstva, ispostavilo se, otrovnih „dvojnica“ njegovih omiljenih, jestivih pečurki.

Brao pečurke od detinjstva i verovao iskustvu

– Oko mene su bila dva lekara i četiri medicinske sestre, pa sam od njih saznao da sam preživeo činjenici da sam zdrav i snažan. Rekoše, za nekoga nežnije konstitucije ishod bi bio fatalan… Meni je, ipak, bolje bilo tek posle trodnevne terapija, a sada svima savetujem da se ne igraju životom i da ne misle da uvek mogu da razlikuju jestive pečurke od otrovnih. Ja ih berem od detinjstva i verovao sam iskustvu, ali je ono, eto, umalo bilo kobno. Jer svaka jestiva pečurka ima otrovnu „dvojnicu“ i veoma ih je teško razlikovati – objašnjava Jovanović koji je, inače, još 2012, proglašen za najboljeg poštara u regiji i među istaknutijima u čitavoj Srbiji.

Poznaje svaki sokak i sudbine meštana Levča

Nikada, veli, nije vratio poštu, poznaje svaki sokak i sudbine meštana, a mnogo puta starijima – koji iz brdovitih sela ne mogu da siđu u Rekovac – odnese životne namirnice i popriča sa njima. Kada su putevi zavejani, pešačio je na desetine kilometara da bi dostavio pisma, a omiljen je i kao veliki šaljivdžija.

Izvor: novosti.rs/Z. Gligorijević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *